Talentovani vajar iz Banjaluke, Bojan Mikulić (41), svojim veštim rukama ovekovečio je mnoge velikane srpske istorije. Umetnik kaže, da su mu neki od poslednjih radova i najdraži, a posebno izdvaja skulpturu blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija koju je nedavno završio i koja će biti postavljena u Crnoj Gori. Pre nego što uđe u atelje Bojan se dugo priprema čitajući o životu ličnosti koju vaja da bi što bolje dočarao ono nevidljivo, ili kako on kaže da bi “ušao” u karakter.
Borac za pravoslavlje
– Kada radim istorijske ličnosti uglavnom slušam o njima sa raznih audio i video-zapisa na internetu i na taj način ostvarujem bliskost. Tako bolje uđem u karakter. Prema dosadašnjim kritikama, vidim da umem dobro da opišem ličnost u glini. Gestikulacija i grimasa prepoznatljivo se odnose na lik koji radim. Neki od poslednjih radova su mi i najdraži. Mogao bih da izdvojim mitropolita Amfilohija. Imao sam priličnu slobodu u tom radu i predstavio sam ga u pokretu i naraciji, a na mantiji i bradi se očitava vetar, nikako ga nisam video statičnog kako se inače prikazuju sveštena lica – priča Mikulić za “Vesti”.
Da bi delo bilo što autentičnije, dok je vajao, slušao je mitropolitove besede. Želeo je da dočara duh velikog borca za pravoslavnu veru. Spomenik blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija izliven je u livnici u Smederevu i biće postavljen u aprilu kada se navrši šest meseci od njegove smrti.
– Verujem da se kroz fizionomiju vidi dosta toga unutrašnjeg. To je u suštini težak fizički posao, ali sam potpuno udubljen u to, atmosfera je meditativna, radim satima, a ne osećam kako vreme prolazi. Imao sam tremu pre početka posla, ali kad krenem, ide samo od sebe. Iako radim sa velikim poštovanjem, ne postavljam se kao da radim ogroman autoritet, jer to ne bi bilo produktivno – objašnjava Bojan.
Mitropolit Amfilohije nije prvo svešteno lice koje je Bojan vajao, plato ispred Saborne crkve na Palama krasi spomenik blaženopočivšeg patrijarha Pavla, visok dva i po metra, a Mikulić otkriva da će uraditi i spomenik Svetog Vasilija Ostroškog, koji će takođe biti postavljen u Crnoj Gori.
Glogovac u Nevesinju
Mikulić je u bronzi ovekovečio Branka Ćopića, Ivu Andrića, Desanku Maksimović, Mihajla Pupina, Jovana Dučića, Nikolu Teslu…
– Većina mojih radova se odnosi na izlivanje u bronzi. U zavisnosti od porudžbine, radim od minijatura, složenijih grupnih skulptura pa sve do monumentalnih – navodi umetnik.
Mikulić je uradio i spomenik Novice Gusića, komandantu Nevesinjske brigade, koji je otkriven u novembru prošle godine. Zahvaljujući saradnji sa tim gradom u Hercegovini, nastala je i bista glumca Nebojše Glogovca.
– Jedan od mojih poslednjih radova je bista glumca Nebojše Glogovca, a nju sam zaista radio samo iz pijeteta prema tom velikom čoveku. Dok sam radio spomenik Novice Gusića odlazio sam u Nevesinje da bih razgovarao sa ljudima i tako sam saznao da je porodica Nebojše Glogovca odatle, a oni su pomenuli da bi kod Kulturnog centra koji nosi njegovo ime napravili bistu. Svidela mi se ideja, odmah sam rekao, ljudi to je moj poklon, imate od mene bistu, a vi uradite postament i livenje. Bista će uskoro biti postavljena – kaže umetnik koji je besplatno uradio i bistu Jelene Trikić iz Drvara, poznate kao Majka hrabrost, jer je žrtvovala svoj život da bi rodila dete.
Sa Dunava na Vrbas
Mikulić je rođen u Novom Sadu, ali je posle studija na Akademiji umetnosti u Banjaluci, rešio da ostane u glavnom gradu, gde danas živi sa suprugom i četvoro dece.
– Za sada uspevam da živim od svog umetničkog rada i izdržavam veliku porodicu. Nadam se da će tako i ostati. Radim i u Narodnom pozorištu Republike Srpske. Izuzetno volim i rad na scenografijama, pa sa radošću odlazim u pozorište. Značajno mi je druženje sa rediteljima, scenografima i glumcima, kolektiv je odličan – kaže naš sagovornik.
Stari Brod na Drini
Ovog umetnika su proslavile i skulpture za spomen-kompleks Stari Brod na Drini. To su siluete koje vire iz vode i podsećaju na stradanje šest hiljada Srba, staraca, žena i dece koje su ubile ustaše u pokolju tokom proleća 1942. godine.
– Rad u Starom Brodu bio je jedan od najzahtevnijih, ali sam bio izuzetno motivisan da se takav događaj otrgne od zaborava, bilo mi je krivo što do tada nisam znao šta se tamo dogodilo. Kada sam dobio posao više sam se uputio u dešavanja iz 1942. godine. Nije bilo teško razviti empatiju. Svaka skulptura ima upečatljivu emociju na licu, strah, bol, nadu, beznađe, bes i smrt, tako da je osim velike količine, vajanje bilo veoma zahtevno zbog grimasa i anatomije koja je na većini skulptura u stavovima grča, što se najbolje vidi na šakama koje nije ništa lakše uraditi od lica. Imao sam svega sedam meseci za izradu tridesetak skulptura, tako da sam radio oko četrnaest sati dnevno – prisetio se Bojan ovog zahtevnog projekta.
Umetnost i ekologija
Bojan trenutno radi i na jednom umetničko-ekološkom projektu.
– Fondacija “Fridrih Ebert” odobrila je sredstva za projekat “Lečenje prostora”. Prvo ćemo očistiti nekoliko divljih deponija, a onda na to mesto postaviti postament i skulpturu sa edukativnim sadržajem. To ćemo uraditi na sedam lokacija, najpre u Banjaluci, Prijedoru i Mrkonjić Gradu. Plan je da se kroz određeni vremenski period prati reakcija prolaznika, da li će nastaviti da bacaju smeće ili će prestati to da rade, da li će možda neko imati bunt protiv skulpture i poruke… – objašnjava Mikulić i dodaje da su u pitanju apstraktne biomorfne skulpture.
Promocija Tesle
Mikulićevi radovi trajno su postavljeni u Turskoj, SAD, Srbiji i Bosni i Hercegovini. U saradnji sa “Teslinom naučnom fondacijom” iz Filadelfije, uradio je više skulptura čuvenog naučnika. Tako se zahvaljujući Bojanu Teslin lik može videti u Filadelfiji, Njujorku, Ohaju i još tri američke države. Jedan spomenik ovom velikom naučniku krasi i Studentski grad u Izmiru u Turskoj.
