Stručnjaci pojašnjavaju da se virus ebole ne prenosi vazduhom i da virusi veoma retko prave "evolucione skokove" kojima bi se iz osnove promenio način prenošenja bolesti.
Uz visoke standarde medicinske nege i higijene, kakve imaju razvijene zemlje, virus ebole jednostavno nema šanse za veće epidemijsko širenje
Ebola nije ni približno zarazna kao neke druge bolesti sa kojima smo navikli da živimo ili smo ih zaustavili vakcinacijom. Na primer, boginje, grip i veliki kašalj šire se vazduhom, za razliku od ebole. Brzina širenja epidemije zavisi od toga koliko će ljudi bolesnik zaraziti, kao i od vremena koje prođe između dve zaraze.
Osoba obolela od ebole u proseku zarazi 1,5 do 2,2 osobe. Zahvaljujući ovako slabom učinku, lanac širenja ebole može se lako prekinuti.
Za razliku od ebole, pacijent inficiran malim boginjama zarazan je nekoliko dana pre nego što postane bolestan, a u proseku će zaraziti između 12 i 18 ljudi.
Stručnjaci procenjuju da je 2012. u svetu od malih boginja umrlo 122.000 ljudi, uglavnom dece, što znači da ih je svaki dan u proseku umiralo 330.
