Kloniranje životinja je sve popularnije u razvijenijim zemljama sveta, gde ljudi sa dubokim džepom mogu da imaju sve, pa i identičnog novog kućnog ljubimca, posle smrti starog. To uvrnuto zadovoljstvo na Dalekom istoku košta oko 30.000 evra, a u SAD od 35.000 do 85.000 dolara. U Srbiju ova moda za sada ne kuca na vrata što ne znači da se tako nešto neće desiti. Kompanije koje se bave ovim poslom tvrde da proces kloniranja pomaže vlasnicima preminulih ljubimaca da prevaziđu bol zbog njihovog gubitka.
Kloniranje životinja postoji više od dve decenije, kaže za “Vesti” veterinar Atila Agošton i dodaje da nije znao da je u ovoj oblasti, razvijena i industrija koja legalno radi na tržištu. Povodom odluke vlasnika da kloniraju životinju, umesto da nabave drugu, kaže da ne vidi svrhu takvog postupka.
Mačke najjeftinije
– Veliki sam ljubitelj životinja i imam kućne ljubimce, ali svi imaju svoj životni vek i tako treba da ostane. Imao sam pse koje sam mnogo voleo, a sada imam druge. Ne vidim zbog čega bi životinja morala da bude identična onoj koju ste imali uz sebe – priča naš sagovornik i napominje da govori samo o stvaranju novih kućnih ljubimaca iz genetskog materijala prethodnih, a ne i o poduhvatu naučnika da kloniranjem spasu od nestanka neke vrste životinja koje izumiru.
Atila Agošton kaže da nije ni za ni protiv postupka kloniranja ljubimaca. Odnosno da ne može da govori nešto više o tome, jer ima malo
informacija. Kloniranje se u Kini i Južnoj Koreji, inače, radi u specijalnim laboratorijama, a u poslednje vreme je sve intenzivnije. U Južnoj Koreji je počelo 2005, u Kini pre više od decenije. Laboratorija Sum biotek iz Seula je postala poznata pre 13 godina kada je kloniran pas koji je spasao poslednjeg preživelog iz Svetskog trgovinskog centra. Dejvid Kim iz ove laboratorije objašnjava da je moguće klonirati bilo kog psa, bez obzira na rasu, veličinu i godine, ali i da se klonirana životinja ne razlikuje od onih koje su nastale prirodnim putem.
Kineska laboratorija Sinogen godišnje stvori oko 500 četvoronožaca, a vlasnika novi ljubimac identičan onom kog su imali košta 30.000 evra. U laboratoriji kažu da genetičari i veterinari uzimaju uzorak tkiva i ćelija i čuvaju dok vlasnik ne zatraži ljubimca.
– Klijenti su oni vezani za svoje životinje, a mogu da plate ono što ih usrećuje – pričaju u kompaniji, gde je kloniranje mačaka najjeftinije.
U SAD se mačka identična prethodnoj može dobiti za 35.000 dolara, pas za 50.000, a konj košta 85000 evra.
Genetski blizanac
Kompanija ViaGen pets end ekvin iz Teksasa je prva počela da radi komercijalno kloniranje pasa i mačaka. U laboratoriji se čuva genetski material uginulog ljubimca dok se vlasnik ne odluči za kloniranje. Poznate ličnosti su među prvima koji žele istog ljubimca, pa je glumica Barbra Strajsend, otkrila, kako piše Bi-Bi-Si, da je preko pomenute kompanije 2018. kloniranjem dobila dva šteneta, identična njenoj keruši Samanti. Ubrzo je tabloid “San” objavio da je Britanac Sajmon Kauel, sudija u šou Ja imam talenat, klonirao tri jorkširska terijera. Predsednik kompanije ViaGen Blejk Rasel objašnjava da se materijal može neograničeno čuvati, pa tako genetski blizanac može nastati posle par meseci, ali i više vekova.
Kinološki sudija Rade Dakić je čuo za kloniranje kućnih ljubimaca, ali kako objašnjava za “Vesti”, nema dovoljno informacija o ovoj metodi, pa tako ni jasan stav.
– Često kažem, hvala bogu da neću doživeti sve svetske inovacije. U eri tehnološke navigacije, za nove trendove koje će ona doneti, nisam spreman. Kako kažu u SAD, “starog psa ne možeš naučiti novim trikovima”, pa tako ni ja sa svoje 53 godine ne mogu lako ući u sve ono novo što nam dolazi – priča Dakić.
On smatra da je kloniranje kućnih ljubimaca koje za sada predstavlja jedan od primera iz sveta novca i načina življenja onih koji para imaju i previše, samo kap u moru onoga što će zapljusnuti planetu.
– Trendove poput ovog će prihvatiti nove generacije i postaće kultura življenja. Neko će reći – hoću istu mamu i istog tatu, a neko odabrati boju očiju svoje dece – tumači Dakić novo vreme koje će neminovno doći.
Era neminovnosti
Rade Dakić pojašnjava zašto nije ni za, a ni protiv kloniranja.
– To bi bilo kao kada bih rekao da sam protiv mobilnog telefona, a činjenica je da mi je potreban kako bih se čuo ili video sa bliskim ljudima, kada nismo u mogućnosti da se sretnemo – priča ovaj kinološki sudija i vizuelni umetnik.
Tajna je u vaspitavanju
Oni koji se reše da kloniranjem svog kućnog ljubimca dobijaju drugog identičnog, prema rečima Atile Agoštona treba da znaju da nije stvar
samo u genetici, već i u njihovom odgajanju i vaspitavanju.
– Veoma dobar odgajivač pasa će ih odlično odgojiti – ukazuje ovaj doktor veterine koji se takođe bavi odgajanjem najvećih čovekovih prijatelja.
Doli povukla nogu
Sve je počelo pre 26 godina kada je svet ugledala prva klonirana ovca Doli u Institutu Roslin u Škotskoj. Nastala je iz ćelije odrasle jedinke što predstavlja revoluciju u genetici. Pozitivni efekti kloniranja su u spasavanju ugroženih vrsta.
