Srbija se još odavno svrstala u red evropskih zemalja koje su bogate zlatom. Pre dve decenije procenjeno je da naša zemlja ima oko 300 tona zlata, ali otkrića novih ležišta poslednjih meseci potvrđuju da bi količina ovog plemenitog metala mogla biti i mnogo veća. To je potvrdio i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši nedavno da je u zemlji, osim poznatih, nađeno još jedno nalazište zlata koje spada u red 100 najbogatijih u svetu. To bi značilo da su prethodne procene da se ispod države Srbije krije oko 500 milijardi evra rudnog bogatstva značajno uvećane.
– Da ne govorimo sada gde je, svi će se sjatiti. Kako se sazna, skoči cena svega puta 10, puta 50 – rekao je predsednik Vučić.
Da su nađeni zlato i kalcijum-karbonat potvrdila je i Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike Srbije. Ona je navela da su u pitanju velike rezerve ruda izuzetno velike čistoće.
– Srbija ima veoma bogate minerale, prirodna bogatstva i to potencijalno znači milijarde evra za našu zemlju. Jeste dobra vest što su rezerve zlata i kalcita izuzetno visoke čistoće, više od 99 odsto, što povećava vrednost minerala – rekla je Đedovićeva.
Ona je naglasila da će nam “mineralna bogatstva mnogo značiti u godinama koje dolaze, jer su mineralni resursi ključni za proces energetske tranzicije, za razvoj novih, ekološki prihvatljivih tehnologija bez kojih nema ni razvoja obnovljivih izvora energije, ali i skladištenja električne energije i novih pametnih tehnologija”. Đedovićeva je dodala da su rude pronađene na jugu i na istoku Srbije, gde su i dalje male plate građana, pa je, kako ističe, ovo šansa za razvoj tih delova zemlje.
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, najznačajnija nalazišta zlata u Srbiji su u rudnim poljima Bora, Majdanpeka, Velikog Krivelja, Cerova, Čukaru Peki, kao i pojavama u Malom Krivelju, Tilva Njagra, Crnom vrhu, Vlaole-Jasikovo, Gradišta, Savinca, Rogozne, Tulara-Kiseljak, Đavolje varoši, dok su sekundarne koncentracije zlata konstatovane na području Deli Jovana.
Da su geološka istraživanja pokazala da se najveće količine zlata nalaze u terenima istočne Srbije, i to na prostoru od Majdanpeka na severu do Bora na jugu, i dalje, potvrdio je i profesor Rade Jelenković, šef Departmana za ekonomsku geologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
– Zlata u Srbiji, osim u rudama bakra, ima i u zlatonosno-kvarcnim žicama u rudnim poljima Blagojev kamen, Brodica i Volujski ključ u istočnoj Srbiji, u nanosima brojnih rečnih tokova kao što su Pek, Trgoviški Timok i Rasina, ali i u vulkanogenom kompleksu Lece, odnosno u ležištu bakra i zlata Kiseljak, u ofiolitskom melanžu zapadne Srbije, ali i u drugim sredinama. Prema zvaničnim podacima iz 2000, u bilansnim rezervama bakra na prostoru Timočkog magmatskog kompleksa nalazile su se 153 tone zlata, a u vanbilansnim rezervama rude bakra oko 100 tona zlata. Toj količini treba dodati i oko 12 tona vanbilansnih rezervi zlata u ležištima bakra u ofiolitskom melanžu zapadne Srbije i oko 27 tona zlata u nanosima rečnih tokova – rekao je Jelenković.
Optimistične procene
Poslednjih godina u terenima istočne Srbije nađene su nove količine bakra i zlata u ležištu Čukaru Peki kod Bora i ležištima zlata na području Potaj Čuka – Tisnica kod Žagubice, gde se, kako se procenjuje, nalazi oko 19 tona zlata, sa mogućnošću povećanja te količine na više od 50 tona. Prema rečima Radeta Jelenkovića, bilansne rezerve zlata u takozvanoj Gornjoj zoni ležišta Čukaru Peki iznose oko 76 tona, a pretpostavlja se da se u Donjoj, nepotpuno istraženoj porfirskoj zoni, nalazi još oko 345 tona zlata.
