Naš narod je kroz čitavu svoju istoriju svako svoje delo počinjao i završavao sa Bogom ma koliko da su bila teška vremena koja su nailazila i prilike koje su donosili. Čak i danas, kada ustajemo u odbranu svetinja, mi ne idemo sa strahom i savijene glave, već idemo sa verom, za krst časni i slobodu zlatnu, za sve naše svete, za naše crkve, manastire i crkvišta, grobove predaka koji su sa istim ciljem stradali. Ali, idemo i radi naših potomaka, da opravdamo čast naših predaka i osvetlamo obraz potomcima. Idemo do Hristove pobede!
Ovako, u razgovoru za “Vesti”, jerej Stefan Milovanović, paroh jasikovački i sekretar Crkvenog suda Eparhije budimljansko-nikšićke, objašnjava razloge zbog kojih narod u Crnoj Gori ne odustaje u odbrani svetinja, ali i zbog čega se nastavlja progon sveštenstva i monaštva Mitropolije crnogorsko-primorske koje je kulminiralo privođenjem mitropolita Amfilohija i trodnevnim tamničenjem episkopa budimsko-nikšićkog Joanikija i osmorice sveštenika.
Slučaj jereja Stefana Milovanovića je trenutno jedan od najupečatljivijih zato što mu preti proterivanje iz Crne Gore i razdvajanje sa porodicom mada su mu trudna supruga i kćerka državljani ove zemlje.
– Početkom ovog meseca Uprava policije Centra bezbednosti Bijelo Polje mi je uručila rešenje kojim mi se odbija zahtev za produženje boravka u Crnoj Gori mada sam te uslove za ostvarivanje prava boravka ostvario još pre četiri godine na osnovu sklapanja bračne zajednice sa državljankom Crne Gore. Ali, uz famozno rešenje kojim su odbili moj zahtev, dobio sam i naredbu da napustim Crnu Goru u roku od 30 dana zato što je Granična policija – Regionalni centar Sever, dala negativno mišljenje za moj dalji boravak u Crnoj Gori pozivajući se na krivični postupak koji se vodi protiv mene iako o tome ništa ne znam.
Udar na slobodu
Kako ne znate da li ste optuženi ili ne?
– Navedeno je da se protiv mene vodi krivični postupak što nije tačno jer je protiv mene podneta samo krivična prijava. Dakle, ne postoji optužnica, barem je za sada nema. Ali, to im nije smetalo da me proglase krivim bez ikakvog sudskog procesa i presude i nepodobnim za dalji ostanak u ovoj zemlji. I sve zbog toga što sam u vreme prvog naleta virusa korona ispunjavao svoju versku službu i svake nedelje sa ostalim sveštenicima u molitvenom hodu ulicama našeg grada Berana molio za zdravlje svih ljudi i naroda u ovome svetu, uključujući i rodbinu, prijatelje i kumove onih koji nas na pravdi Boga progone i osuđuju.
Zbog čega smetate Crnoj Gori?
– Da sam ja jedini koji je ugrožen i koji smeta, onda bih se zapitao da nije slučajno do mene, ali pošto vidimo da u načelu vlada diskriminacija i omalovažavanje isključivo vernog naroda i sveštenstva SPC, iz svega sa lakoćom možemo zaključiti da se i Ustav, a i zakoni ove države krše na štetu onog sloja društva koji čini srpski narod i Srpska pravoslavna crkva.
Vlasti Crne Gore navode isključivo zdravstvene razloge u cilju suzbijanja virusa korone?
– Tim propisanim merama, osim rigoroznih kazni za nepoštovanje preporučenih mera i užasno diskriminatorskog odnosa prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vlada Crne Gore kao da želi da poruči da je sledeći korak koji će preuzeti, kako bi se što pre izborili sa epidemijom, zabranjivanje slobode mišljenja i govora, a za kraj i zabranjivanje verovanja u Boga. Istina je da dok pojedine koji otvoreno i svesno krše naredbe vlade predviđene preporučenim merama, niko ne dira, čak i podržava, nas diskriminišu, privode, hapse, zatvaraju, saslušavaju, osuđuju i na kraju proteruju.
Za Časni krst
Vladika Joanikije je priikom pokušaja policije da ga uhapse rekao da se “dogodio narod”. Šta se događa u Crnoj Gori?
– Ovih dana svedočimo svenarodnom oslobađanju i buđenju na čitavom šaru zemaljskom. Ni naša teritorijom, mala – a istorijom i svetima velika Crna Gora nije ostala imuna na taj svenarodni poziv. Kako kaže naš Vladika Joanikije, “dogodio se narod”. Dakle, narodu je više prevršilo da ga svako koristi za svoje male i pokvarene ciljeve kao sredstvo lakšeg ostvarivanja istih. Narod je počeo da se budi iz ovog dubokog i od Boga otuđenog sna i da se oslobađa straha koji je kroz pretnje, ucene i potplate učinio da čovek zaboravi ko je i od koga je. Kroz ovaj narod i svenarodne litije, ljudi su se približavajući se jedni drugima, približili Bogu. Ne verujem da smo u poslednjih 70 godina bili bliže Bogu i jedni drugima nego što smo sada. Počeli smo da se vraćamo jedni drugima, da se opet gledamo u oči, da opet jedni drugima pružamo ruku podrške i pomirenja. Naš narod je kroz čitavu svoju istoriju svako svoje delo počinjao i završavao sa Bogom, ma koliko da su bila teška vremena koja su nailazila i prilike koje su donosila. Čak i danas, kada ustajemo u odbranu svetinja, mi ne idemo sa strahom i savijene glave, već idemo sa verom, za Časni krst i slobodu zlatnu, za sve naše Svete, za naše crkve, manastire i crkvišta, grobove predaka koji su sa istim ciljem stradali, ali idemo i radi naših potomaka. Da opravdamo čast naših predaka i osvetlamo obraz potomcima. Idemo do Hristove pobede!
Može li se ova prilično nestvarna situacija u Crnoj Gori prevazići i kako?
– Naš narod ne pamti da je u Crnoj Gori vladala veća nepravda i bezakonje nego što je to sada. Narod koji je izašao na ulice širom gradova Crne Gore jeste onaj narod o kojem istorija govori. To je narod Svetog Petra Cetinjskog i vladike Rada, narod Mandušića Vuka i vladike Mitrofana Bana, Marka Miljanova i drugih velikana s ovih prostora. Narod se ovde ništa pitao nije u poslednjih petnaest godina i sada je počeo polako da vraća vlastima i za otcepljenje, i za priznanje Kosova, i za ukidanje srpskog jezika, i za ulazak u NATO… Sve bi to narod nekako i pretrpeo jer je navikao da trpi, ali se vlada drznula da narodu dira u oko. Hoće da uzme svetinje, da otme narodu Badnje veče u porti crkve ili manastira, da mu otme Veliki petak i Svetu Plaštanicu, da mu otme venčanje sina i krštenje unučića, da mu otme pojanje na odru, Krsnu slavu i Sveto kandilo, da mu zatre poreklo i seme i načini ga slugom svog režima, beslovesnim bićem koje samo sluša a ne misli. Sve mu ovo oduzima otimanjem Crkve i svetinja. Mi, kao narod, ne možemo da funkcionišemo i postojimo bez Crkve. Naravno, ova situacija u Crnoj Gori se može rešiti. Čak je i način vrlo jednostavan: da aktuelna vlast izmeni sporni Zakon o slobodi vere, u onom delu u kom se crkvi ukida viševekovno postojanje i u kome se crkvena imovina nacionalizuje, odnosno postaje državna.
Progon sveštenstva
Da li se progon sveštenstva stišao ili možete li navesti neke slučajeve?
– Ovih dana primećujemo da država na neki način pokušava da razbije i nebo i zemlju u Crnoj Gori, da rasturi sve i svja s ciljem da Crkvu potčini sebi. Počeli su napadi na naše vladike i sveštenstvo, a ni narod nije ostao nepošteđen. U januaru je zabranjen ulazak u Crnu Goru ocu Stanku – sabratu manastira Ostroga i izrečena mu je mera zabrane ulaska u istu u trajanju od šest meseci. Nakon toga je otac Savo – sabrat manastira Đurđevi stupovi, deportovan iz Crne Gore i izrečena mu je novčana kazna i zabrana ulaska u periodu od šest meseci. Nakon ova dva pokušaja, država je krenula da napada još agresivnije. Iguman manastira Zlateš, jeromonah Nikolaj dobio je rešenje da napusti Crnu Goru, uložena je žalba. Protojereju stavroforu Darku Pejiću iz Bijelog Polja je ugrožen boravak iako u Crnoj Gori, kao svome jedinom domu, živi već 25 godina, deca su mu rođena tu i nema gde da ode iz Bijelog Polja pošto je u tom gradu tolike godine službovao i gradio svoju egzistenciju. Jereju Miroslavu Mihailoviću, parohu u Plužinama, na Vaskrs je poručeno da treba da napusti Crnu Goru iako u njoj živi skoro 20 godina. Protojereju Siniši Smiljiću, parohu u Ulcinju, izrečena je ista mera. Želim da napomenem da je jedan od razloga zbog kojih je u februaru Crnu Goru morao da napusti i protojerej Nikola Skopljak taj što mu je usmeno poručeno da mu se sprema deportacija. Konačno, protojereju stavroforu Saši Janjiću iz Pljevalja je uručeno rešenje da napusti Crnu Goru iako taj sveštenik živi u Pljevljima 20 godina, gde je osnovao porodicu i sagradio kuću. S bolom u duši moram pomenuti da bi njegov odlazak iz Pljevalja značio i da ostavlja svog upokojenog sina da čeka Vaskrsenje daleko od svojih. Pokazalo se da se progone hrišćani jer su – hrišćani! Progone se jer se mole za sve i svakoga i žive po načelima koje je sam Bog ostavio.
Nismo odustali od litija
Litije su privremeno obustavljene. Zna li se kada će sveštenstvo i monaštvo ponovo u odbranu svetinja?
– Sveštenstvo, monaštvo i verni narod nikada nisu odustali od odbrane svetinja. Svetinje su branjene i kada nije bilo litija. Ovo što su u Crnoj Gori trenutno obustavljene litije usled takozvane epidemije virusa COVID-19 samo potvrđuje da Crkva kroz vekove nikada nije prestala da vodi brigu i o telesnom zdravlju podjednako kako što to čini kada je duhovno zdravlje u pitanju. S druge strane, na ovaj način je pokazala i da poštuje državu i njene odluke. Dakle, Crkva je spremna na svaki dijalog i dogovor. Nadamo se u Boga da će nastavak litija ovog puta značiti put ka izmeni spornog Zakona ili brisanju članova zakona koji su anticivilizacijski i diskriminatorni, i da će voditi do Hristove pobede, a da će slogan “Ne damo svetinje”, postati ono što i jeste, večna molitvena zakletva Bogu!
Decu vodilo srce, čisto kao u anđela
Negde se navodi i da vam je “zamereno” što je vaša maloletna kćerka uzvikivala “Ne damo svetinje!” Zar je moguće da Vam zbog toga sude?
– Ne verujem da moja ćerka lično ima veze s tim, ali u širem kontekstu ne isključujem tu mogućnost. Od samog početka protestnih litija u svim gradovima Crne Gore mogli smo zapaziti veliko mnoštvo dece koja ispunjena radošću i nadom hode sa ikonama i krstovima u rukama, i sama iskazujući na neki način protest zbog izglasavanja neustavnog i diskriminatorskog Zakona o slobodi vere, ali, pre bih rekao da su ta deca na taj i takav način pokazivala svoje lično a ni od koga nametnuto opredeljenje. Deca su izabrala Crkvu kao jedinu nadu i utehu, kao jedini put spasenja. Ostavljala su svoje svakodnevne igrarije i tog dana se znalo ko su i šta su, zbog čega hodaju i u čije Ime. Deca su hodila kao Vojska nebeska, pevala kao horovi anđela, učestvovala u litijama kako bi i sama, na neki svoj način, doprinela borbi za očuvanje svetinja Božjih. Niko ih nije prisiljavao ili primoravao na to. Jednostavno ih je vodilo srce, čisto kao u anđela.
Zli naum vlasti
Nedavno je odloženo suđenje vladici Joanikiju i osmorici sveštenika iz Nikšića. Koji je njihov greh?
– Oni su optuženi da su prekršili mere koje je propisao i preporučio organ Vlade Crne Gore – Nacionalno koordinaciono telo (NKT), čije se mere inače sprovode selektivno i, po mnogo čemu opravdano verujemo, iz političkih razloga, a pritom kršeći osnovna ljudska prava o slobodi veroispovesti, kretanja, mišljenja i slično, a koje koriste samo vladi da sprovede svoj zli naum u delo oduzimajući Bogu ono što je Božje kako bi dala caru ono što nije carevo već Božje i naroda Božijeg. Dakle, kroz selektivno i političko primenjivanje mera NKT-a, Vlada Crne Gore još jednom pokazuje neozbiljnost i pristrasnost, krši svoj sopstveni Ustav i zakone i snishodi onima koji podržavaju njenu nehumanu i diskriminatornu politiku, a sve na štetu jednih, a u korist drugih. Kroz ovaj vid privođenja i hapšenja, očito da je cilj bio da se zaplaši hrišćanski narod, ne samo u Nikšiću već i u čitavoj Crnoj Gori. Bogu hvala, hrišćanski rod je pokazao svoju veru i svoju snagu trpeći napade. Ova borba je odavno počela. Istrajaćemo do kraja, do pobede.
Krivica pre presude!
Zbog čega ste okrivljeni?
– Na Đurđevdan je, kao i prethodnih godina, trebalo da organizujemo litiju koja je inače svake godine na taj dan u popodnevnim časovima prolazila ulicama grada Berana proslavljajući Svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija, zaštitnika grada, predvođena episkopima i sveštenstvom uz veliki broj građana. Ove godine smo rešili da krenemo u prepodnevnim časovima kako bi ispoštovali mere NKT-a koje su propisivale da se sve verske službe na otvorenom i zatvorenom prostoru služe bez naroda. Međutim, u centru grada nas je dočekala grupica ljudi koja je uz povike “Ne damo svetinje!” samoinicijativno krenula za nama. Iako je na ulicama grada bio primećen veliki broj policajaca, niko od njih nije prišao toj grupi ljudi da ih opomene da se raziđu već su optužili nas sveštenike da smo ih organizovali, a nakon toga su nas pozvali na informativni razgovor. Dva dana nakon toga, 8. maja, CB Berane je podneo krivične prijave protiv mene i još nekoliko sveštenika Osnovnom državnom tužilaštvu u Beranama i to tužiocu gospodinu Marku Bojoviću čiji su preci bili sveštenici, a mnogi su i stradali u odbrani svetinja od najezde Turaka, Austrougara i ostalih pošasti koje su zahvatile ovaj vasojevski kraj. Već 12. maja, na praznik Svetog Vasilija Ostroškog, granična policija Regionalni centar Sever izdaje nalog za prekid mog boravka i hitnu deportaciju iz Crne Gore iako smo kod tužioca saslušani tek 18. maja. Dakle, granična policija me je proglasila krivim pre saslušanja kod tužioca, podizanja optužnog predloga, glavnog pretresa pred Osnovnim Sudom i izrečene presude, iako za to nije bilo razloga. Na ovo rešenje UP CB Bijelo Polje koje je potpisao načelnik CB Dragan Šćepanović smo uložili žalbu drugostepenom organu koja odlaže izvršenje rešenja do okončanja postupka pred nadležnim institucijama.
Crkva nije “aparat mržnje”
Zbog čega su propali pregovori između vlasti Crne Gore i SPC?
– Podsetiću da su ti pregovori počeli dva meseca nakon početka protestnih litija naroda i Crkve koje su i nastale zbog zbog izglasavanja sramnog, diskriminatornog – antizakona o verskim zajednicama. Crnogorske vlasti su sada zatražile da se naše eparhije u Crnoj Gori registruju, a kako bi na taj način vlast mogla da “dokaže” da Srpska pravoslavna crkva na ovim prostorima nikada nije postojala, da nema pravni subjektivitet i vekovni kontinuitet, imovinu i da nije ni na koji način učestvovala u stvaranju kulturnog i državotvornog bića Crne Gore. Vekovnu Crkvu na prostoru Crne Gore bi napravili jučerašnjom! To je glavni razlog zbog koga su pregovori propali. Pokazalo se da se vlast ponela prema SPC krajnje neodgovorno i diskriminatorno. Crkva nije pristala da postane državni aparat za širenje bratske mržnje i produbljivanje podela i uništenje potomaka onih predaka koji su je očuvali u najteža vremena. Daj Bože da vlast preispita svoje poteze i uverenja i ne ostane gluva na vapaj više od 75 odsto svojih stanovnika koji pripadaju SPC kao jedinoj kanonskoj pravoslavnoj Crkvi na ovim prostorima.
“Svak je rođen da po jednom umre…”
Javnosti ste se obratili kratkim saopštenjem u kome navodite da “ne idete od Cetinjskog manastira i Svetog Petra”. Šta u slučaju da policija ipak pokuša da Vas protera?
– U Crnu Goru sam prvi put došao 2004. godine upisujući na Cetinju Bogosloviju “Svetog Petra Cetinjskog”, kao učenik 13. generacije obnovljene Bogoslovije. Već prvog dana sam znao zašto sam došao u Bogosloviju jer mi je želja bila da posvetim svoj život na službu Bogu i Njegovom narodu, ali nisam znao kako ću to da izvedem. Ubrzo se ispostavilo da nije ni bilo potrebe da to znam jer je sve nas učenike Bogoslovije, kao svoju decu, Sveti Petar Cetinjski, kao vladika i vladar i kao neko ko i dan-danas najbolje poznaje narod i prilike u Crnoj Gori, vodio kroz čitavo školovanje. Blagoslov Svetog Jovana Krstitelja čija se ruka čuva u Cetinjskom manastiru nam je stalno pružao utehu i učio nas istinskom pokajanju, a Sila Časnog krsta nas je čuvala i branila od svih iskušenja i nevolja koje su nas pratile kroz školovanje. Sećam se tog 17. aprila 2007. godine kada su pristalice NVO CPC vođene sa raspopom Mirašem i njegovom razbojničkom družinom pokušale nasilno da uđu u Cetinjski manastir i zauzmu ga. Mi deca, učenici Bogoslovije, stajali smo unutra, a stariji ispred sa mnogobrojnim narodom koji je došao da odbranimo svetinju. Zar sada treba da se odreknem toga?! Nismo tada izgovorili ni reč ali delo je spremno čekalo.
“Svak je rođen da po jednom umre, Čast i bruka žive dovijeka!”
