U Srbiji je pronađeno novo nalazište zlata i kalcijum-karbonata, koji uz litijum predstavlja budućnost električnog pogona, a stručnjaci su saglasni s ocenom predsednika Vučića da su ležišta toliko velika da kao da nas je Bog pogledao.
Da podsetimo, predsednik je nedavno otkrio da je u jednom od najsiromašnijih delova Srbije pronađeno novo i jedno od 80 najvećih nalazišta zlata na teritoriji naše zemlje.
– Pronašli smo i kalcijum-karbonat u Srbiji. Kao da nas je Bog pogledao – rekao je Vučić.
Za nova nalazišta zlata i kalcijum-karbonata, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović navodi da je reč o velikim rezervama velike čistoće.
– Srbija je veoma bogata mineralima i to potencijalno znači milijarde evra za našu zemlju. Posebno dobra vest je što su rezerve zlata i kalcita veoma visoke čistoće, više od 99 odsto, a to povećava vrednost nalazišta – rekla je ministarka Đedović.
Ekološka tehnologija
Ona je naglasila da će mineralna bogatstva mnogo značiti Srbiji u godinama koje dolaze, jer su mineralni resursi ključni za proces energetske tranzicije, ali i za razvoj novih, ekološki prihvatljivih tehnologija bez kojih nema razvoja obnovljivih izvora, niti skladištenja električne energije i “pametnih tehnologija”.
– Svetski univerziteti rade na prelasku sa sadašnjih litijumskih, na baterije koje koriste kalcijum karbonat – rekla je ministarka Đedović i dodala da su rude pronađene na Jugu i Istoku Srbije, gde su plate male, pa je ovo šansa za razvoj tih delova zemlje.
Dr Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu kaže da se nalazišta zlata generalno vezuju za Istočnu ili Jugoistočnu Srbiju. On ne može da precizira na koje nalazište zlata je Vučić mislio, ali pretpostavlja da je reč o teritoriji između Vranja i Bosilegrada, gde nekoliko kompanija istražuje teren. Prof. dr Simić se bavi istraživanjem ležišta mineralnih sirovina i potvrđuje da je Srbija bogata kalcijum-karbonatom.
– Što se tiče kalcijum-karbonata predsednik je u pravu, stvarno nas je Bog pogledao jer ga ima na celoj teritoriji Srbije, osim u ravničarskim predelima – rekao je prof. dr Simić i dodao da se svake godine otkrije nekoliko ležišta, jer čim se najavi izgradnja auto-puta odmah se zatraži pet do 10 novih zahteva za istraživanjem.
Dragocena sirovina
Prema Simićevim rečima kalcijum-karbonat se smatra vrednom mineralnom sirovinom, koja je u širokoj upotrebi i uvek donosi dobit. On objašnjava da se kalcijum-karbonat sada izvozi najviše kao kreč, dok se ostalim oblicima ne isplati, jer je transport skup, a krečnjak relativno jeftin.
– Možda se izvoze punila koja su skupa, ali to je u principu namenjeno domaćoj građevinskoj industriji. Ne isključujem mogućnost da se izvoze visokokvalitetna punila sa visokim stepenom beline – zaključio je prof. dr Simić.
Ozbiljna istraživanja
Dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je vest dobra, ali da je još rano precizno govoriti o ekonomskim efektima otkrića ovih nalazišta.
– Moramo sačekati ozbiljna istraživanja da bi saznali koliko je to komercijalno isplativo i ekološki prihvatljivo – kaže prof. dr Savić za “Vesti” i podseća da u Srbiji postoje ozbiljna nalazišta, ali da je dugačak put između pronalaska nekog minerala i njegove eksploatacije.
Najčistiji na svetu
Poslednjih 30 godina pominje se otvaranje rudnika kalcita na Suvoj planini u neposrednoj blizini sela Ćelija, ali je nedostatak novca uvek bio razlog što taj projekat još nije ostvaren. Analize o ovom nalazištu rađene su u Rusiji, Kanadi i Americi i potvrdile su kvalitet. Naime, istraživanja su pokazala da samo u jednoj žici kalcita na Suvoj planini ima rezervi vrednih pola milijarde američkih dolara. Utvrđeno je i da je njegova čistoća 99,9 odsto što je najveći procenat u svetu. Od kalcita tako velike čistoće može da se napravi kalcijum koji se koristi za baterije i nuklearne elektrane i jedino s ovim nivoom čistoće može da se primeni u medicini, kozmetici i prehrambenoj industriji.
Bogatstvo na 200 lokacija
Podaci geoloških istraživanja pokazuju da se na području Srbije nalazi oko 200 lokacija sa rezervama zlata koje dostižu oko 600 tona tog plemenitog metala.
Trenutno ga iz rude bakra izdvaja jedino kineska kompanija Ziđin u RTB Bor. Najplemenitiji metal se izdvaja iz svih ležišta tog rudnika u Majdanpeku, Velikom Krivelju, Cerovu, Borskoj reci i najvećem od svih rudnika Čukaru Peki, koje je otvoreno 2021.
U većim količinama zlato se eksploatiše i iz koncentrata rude rudnika Lece na teritoriji opštine Medveđa, a ovaj plemeniti metal pojavljuje se i u rudniku olova i cinka Grot kod Vranja.
Osim u rudnicima stotinama godina avanturisti zlato ispiraju u nanosima reka Pek i njenih pritoka Todorove reke, Čubera, Brodice, Gložana, Vlasine, Nere i Rasine. Celokupna količina proizvedenog zlata, prema srpskim zakonima, mora prvo da se ponudi Narodnoj banci Srbije (NBS), a može slobodno da se proda u slučaju da ona odbije da ga otkupi po berzanskoj ceni.
NATO da zaštiti narod
Predsednik Aleksandar Vučić primio je komandanta združenih snaga NATO, admirala Stjuarta Manča, sa kojim je razgovarao o situaciji na KiM. Vučić je preneo da je zamolio admirala Manča da NATO zaštiti naš narod na Kosovu i zahvalio mu na razumevanju politike vojne neutralnosti Srbije.
– Pripadnici Kfora imaju važnu ulogu u održavanju mira i stabilnosti, kao i u zaštiti Srba i drugih nealbanskih zajednica na Kosmetu. Želimo da vidimo mir i stabilnost više od svega. Molimo vas samo da zaštitite naš narod na Kosovu i Metohiji u skladu s Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija – istakao je Vučić.
Predsednik Vučić i admiral Manč su razgovarali o unapređenju saradnje Srbije i NATO na različitim nivoima i saglasili se da je za jačanje međusobnog poverenja najvažniji redovan dijalog zvaničnika obe strane. Admiral Manč je zahvalio na dobroj saradnji Srbije sa Kforom i istakao da NATO ceni Srbiju kao neutralnog partnera.
Vučić se sastao i s potpredsednicom vlade i ministarkom spoljnih poslova Slovenije Tanjom Fajon.
– Slovenija je jedan od naših najznačajnijih partnera na polju spoljnotrgovinske razmene i u investicionoj saradnji. Posebno nas raduje što su srpske kompanije sve aktivnije kao investitori u Sloveniji. Ministarki Fajon sam rekao da je Srbija zainteresovana za dalje intenziviranje ekonomske saradnje, s posebnim akcentom na prerađivačke industrije, IT sektor, bankarstvo i osiguranje, kao i obnovljive izvore energije – naveo je Vučić i dodao da je obavestio o situaciji na KiM i zahvalio se na podršci Slovenije evropskom putu Srbije.
