Bog na zlatnom prestolu

U slavi velikog Zevsa: Ostaci hrama u Olimpiji

 

U srcu Helade, u mirnoj dolini oslonjenoj na brežuljak, pokriven žbunjem i visokim borovima, gde vazduh miriše na smolu, širi se Olimpija. Ovde su Grci, da bi završili veliki hram podignut u Zevsovu čast, poručili od vajara Fidije kip od zlata, slonovače, mermera i poludragog kamenja. Hroničar Pausanija je, u putopisu "Opis Grčke", celo poglavlje posvetio opisu statue: "Bog je ustoličen na prestolu od zlata i slonove kosti. Na glavi mu je zlatna kruna u obliku maslinove grančice. U desnoj ruci drži statuu boginje Pobede, takođe od zlata i slonovače, čija je glava ukrašena trakom i krunom. U levoj ruci je žezlo ukrašeno cvećem sačinjenim od svih vrsta metala, a ptica na žezlu predstavlja orla. Na ogrtaču su isklesane životinje i ljiljani. Presto, izgrađen od zlata, ebonovine i slonovače, ukrašen dragim kamenjem, bio je pun skulptura."

Kobna ljubomora
Ostvarena u tehnici zlata i slonovače, statua se sastojala od drvenog kostura na kome su, u slonovači, izrađeni lice, torzo, ruke i noge, a u zlatu kosa, brada, sandale i ogrtač što, silazeći sa levog ramena, obavija donji deo tela. Merila je u visinu 11,10m. Presto je bio širok 4,5 metra, četiri metra dubok i skoro deset visok, pri čemu ga je glava božanstva nadvisila za 2,5 metara. Tron je imao bogat dekor u reljefu sa boginjama pobede, sfingama, gracijama, herama i – prizorom masakra Niobine porodice, sa osam figura sportista. Oni prikazuju različite olimpijske sportove, uključujući prikaz borbe Herakla sa divljim Amazonkama. U olimpijske discipline spadalo je pesničenje, trčanje, skok u dalj, bacanje diska i mačevanje.
Prostor ispod prestola ukrasio je Panemos, Fidijin nećak. On je uradio niz slika sa mitološkim scenama i političkim alegorijama. Tabure, na kome su se odmarale noge božanstva, krasila je borba Tezeja protiv Amazonki i lavova. Fidija je, na osnovi kipa, isklesao rođenje Afrodite iz morske pene, usred skupine bogova okruženih Suncem i Mesecom: ovo je jedna od, Fidiji toliko dragih, kosmičkih kompozicija. Tlo ispod kipa popločano je crnim mermerom, ograđeno zidom od belog, čime se dobio bazen kamo se slivao višak ulja namenjen kvašenju statue, kako bi se štitili drevni delovi manje otporni od slonovače. Budući da je jedina svetlost dolazila od istočnih vrata hrama, statua je bila u polutami pa su se, svojim sjajem, isticali slonovača i zlato.
Drevni Grci su obožavali Zevsa i boginju Heru, a u Olimpiji se svake četvrte godine okupljao grčki narod udružen u obožavanju bogova i ljubavi prema sportu. Za čoveka antičke Grčke nije bilo veće nagrade, a ni časti, od lovorovog venca zadobijenog na olimpijskim igrama. Tokom kratkog trajanja igara, nestajale su političke podele među vođama i narodom, ustupajući mesto traganju za kulturnim i etničkim identitetom. Tražila su se rešenja za sukobe među grčkim gradovima, a kada bi se našla, obavezno su bila nadahnuta Zevsom i, u njegovu slavu.
U početku je Zevs bio samo bog atmosferskih pojava – pandan vedskom Pardžanji i sarbskom Perunu – osvetljavao je nebo, zaklanjao ga oblacima, izazivao kišu, sneg i gromove. Razvojem mitologije, Grci su mu zatim izradili rodoslov. Po ovom mitu, Zevs je bio sin Reje i Krona, boga čedomorca jer je, sa uživanjem, proždirao vlastitu decu. Zevs je nekako izbegao smrtonosni apetit nezasitog žderonje i ubio zločinačko božanstvo. Ovaj podvig ga je osnažio te je uskoro postao padre padrone vaskolikog Olimpa na kome su leškarila božanstva.
Svi su morali da mu polažu račune, uključujući i ljude. Od oca bogova, postao je otac svih Grka. Kako je uopšte došlo do toga da Fidija dobije posao stoleća u Olimpiji? Ovaj genijalni umetnik rodio se oko 490. godine pre n.e. Njegov otac, Šarmides, izuzetno uspešan u trgovini, primetio je, još za Fidijina dečaštva, izraziti talenat svog sina te ga je odmah, da mali ne dangubi, dao u vajarsku školu kod izvesnog Argosa, ponositog titulara velikog majstora kiparstva. Fidijina prva dela širom su mu otvorila vrata besmrtne slave. Na poziv vladara Perikla, 447. godine, uspešno dekoriše akropoljski hram, Partenon. Tom prilikom je, prvi put, izradio skulpturu Atine Partenos koristeći, kao materijal, zlato i slonavaču.
Periklovo prijateljstvo, njegova slava i bogatstvo, pribavili su mu nevolje – strašnu ljubomoru. Javno je optužen 433. godine pre n.e. da je utajio deo zlata i slonovače. Nezadovoljstvo Atinjana je, u stvari, bilo upereno prema Periklu, a Fidija je bio samo kolateralna šteta. No, dok je Perikle uspeo da se održi, Fidiji je to teže polazilo za rukom pa je odlučio da "spakuje kofere". Njegovu odluku da ode i tako izbegne javno progonstvo, jedva su dočekali opštinari iz Olimpije. Ponudili su mu utočište i, oko 437. godine pre nove ere građani olimpijskog grada, koji su još pre 20 godina završili veliki hram posvećen Zevsu, raširenih ruku su dočekali Fidiju, zaposlivši ga da za njih izradi božansku figuru. U to vreme cela Grčka je bila čula za njegovu veličanstvenu statuu Palade Atine – ona mu je donela ogromnu popularnost.

Fidijin atelje
Poznavanje svetskog čuda, Fidijinog Zevsa, uveliko je uznapredovalo posle pronalaska i iskopavanja majstorove radionice. Znalo se, zahvaljujući Pausaniji, da se radionica nalazila zapadno od svetilišta no, pri iskopavanju u 19. veku, nije mogao da se utvrdi njen tačan položaj. Naime, oštećena zemljotresom u drugom veku, ona je pretvorena u hrišćanski hram, početkom petog veka. Istraživanja, obavljena između 1954. i 1958. godine su otkrila da je radionica, nakon crkve, postala prvo sala za svečane gozbe, zatim i skladište. Kada je svetski putnik Pausanija obilazio Fidijinu zgradu, ona više nije imala funkciju radionice, mada joj je ime ostalo.