Kada je Milošević pobedio NATO, a izbegličke kolone od sreće krenule ka centralnoj Srbiji, na čelu su bili ljudi koji su koji su službu režimu po pravilu debelo naplatili i već bili spremni da se skuće na sigurnom. Uz ono malo Srbalja što se sačuvalo u enklavama, često sastavljenim od nekoliko kuća, ostala je samo Srpska pravoslavna crkva.
Crkva je danas jedina nacionalna institucija Srba na Kosovu, a uzgred budi rečeno i u Crnoj Gori i Krajini. Kao u turska vremena. Gde su ostali elementi srpske države na Kosovu, ako oni divljaci obučeni u policijske uniforme mogu da najure srpskog ministra. Ako srpski predsednik mora nekome u Jevropi da poljubi ruku ne bi li dobio ausvajs da prošeta svetom srpskom zemljom.
Vlast je prihvatila da Euleks zameni Unmik, a Jevropljani su to iskoristili da počnu sa primenom Ahtisarijevog plana. Ispada da je "Plan od šest tačaka" bio samo izgovor za prodaju Kosova na samom Kosovu u zamenu za svetlu Jevropsku budućnost. Uostalom, nije li Srbija već drugom tačkom prihvatila ponovno uspostavljanje carinarnica na administrativnoj liniji koje su Srbi spalili po proglašenju Kosova za nezavisni protektorat Amerike.
Kada je Srbija već tako lako prepustila svoj narod na Kosovu Euleksu, Jevropljanima nije puno trebalo da nađu kosovske Srbe za ministre, sudije, predstavnike u vlasti šiptarskog Kosova. I policajci su se vratili u službu, jer im je uskraćena plata iz Srbije, garantovana akcionim planom bivše vlade DS-DSS, prema kom je kosovska državnost trebalo da bude osporena time što će Beograd da sprovodi vlast na toj teritoriji gde god može i koliko može. Činjenicu da taj akcioni plan nikada nije povučen, već je samo prepušten zaboravu, možemo slobodno da nazovemo jajarenjem.
Sada za posledicu imamo jevropski plan o "reintegraciji severnog Kosova", sve sa manevrima NATO-a oko Kosovske Mitrovice. Rezultat: Ministar Jeremić jedini je koji je nešto uradio za srpsko Kosovo u svetu, a Srpska pravoslavna crkva jedina je koja je učinila nešto za Srbe na samom Kosovu.
To, naravno, ne odgovara onima koji bi da "reintegrišu Severno Kosovo", a predsednika je, izgleda, podsetilo na imperijalnu ideologiju davnih vekova po kom dvoglavi orao simbolizuje dve funkcije cara, svetovnu i duhovnu.
Crkva, dakle, jeste odvojena od države, ali država nikako da se odvoji od crkve. Zašto bi vladici Artemiju bilo dopušteno da bude glava kosovskih Srba, predstavnik jedine nacionalne institucije u pokrajini, u kojoj je država prepustila drugima i funkcije koje je mogla da ostvari? Zar sme Artemije da se protivi da srpske svetinje na Kosovu obnavljaju oni koji su ih spalili ili koji su to dopustili, baš kako je Ahtisari smislio u svom planu, ako u Beogradu misle drugačije od vladike? Takav vladika nikome ne treba, a stvorena je tolika fama da ne bi bilo čudno ni da Tadić postavi Šutanovca za episkopa raško-prizrenskog.
Ne znam da li je onaj Artemijev sekretar, ili šta li je, Vilovski krao pare. Neka to sudu, neka oni razbijaju glave. Međutim, tehnološki gledano to je siguran udbaški način da se Artemije oblati do kosti, iako nemam pojma na šta bi mogao da troši novce onako opkoljen Šiptarima kao vojvoda Prijezda Turcima pred smrt u Stalaću.
I otkud da se crkva i država sete baš Artemija, kada se po novinama vuku slike dvora vladike koji se smestio kao Henri Osmi, a priča se i da je imao više od šest žena koliko je Tjudor stigao da povali, pre nego što im je poodsecao glave. Dakle poruka je: "Smete da se bogatite i jurite popadije (bilo je i toga), smete da vozite ukradene džipove i da spopadate dečačiće, zastariće pre presude. Smete i na Boga, ali protiv vlasti ne smete."
