Najveća podmornica napravljena u poslednjih 30 godina započela je svoje prve testove na moru. „Belgorod“, koji će biti pod direktnom kontrolom tajnovitog Glavnog direktorata za podvodna istraživanja ruske mornarice, nudi izuzetne obaveštajne i kontraobaveštajne potencijale, a takođe nosi i novo strateško oružje – „posejdon“.
Najnovija podmornica za „specijalne misije“ ruske mornarice, poznata kao K-239 „Belgorod“, započela je svoje prve probe. Isplovila je iz Severodvinska 25. juna.
Iako zvanične specifikacije nisu poznate, jasno je da je „Belgorod“ najveća podmorica napravljena u poslednjih 30 godina. Jedine veće su podmornice klase „tajfun“.
Kao osnova za „Belgorod“ iskorišćen je modifikovan trup podmornica „oskar 2“ klase. Procenjuje se da je dugačka oko 180 i širine 15 metara.
Njena istisnina procenjuje se da će biti veća od 19.000 tona. Što se dimenzija tiče, „Belgorod“ je veći i od najvećih zapadnih podmornica klase „ohajo“.
Dve uloge – obaveštajna i oružana
Specifična je po tome što kombinuje dve naizgled kontradiktorne uloge. Prva je da služi kao „matični brod“ za dubinske nuklearne patuljaste podmornice, koje su u stanju da zarone do velikih dubina.
To bi im omogućilo i da obavljaju zadatke na morskom dnu, poput, primera radi, prekidanja podvodnih kablova za internet vezu koji povezuju zapadne zemlje.
Ovakva uloga se takođe naziva i „specijalnim misijama“ u mornaričkom žargonu, koji je pun eufemizama za kontraobaveštajne aktivnosti.
Za tu ulogu „Belgorod“ bi trebalo da bude matični brod za patuljaste podmornice tipa „lošarik“. Jedna od njih pretrpela je ozbiljan kvar 1. juna 2019. godine, samo dva meseca nakon što je „Belgorod“ porinut.
Požar, koji je izbio u pogonskom odeljenju, usmrtio je 14 članova posade. To je umnogome zakomplikovalo operativni razvoj „Belgoroda“.
Bog mora
Druga uloga je destruktivnije prirode – mogućnost nuklearnih udara. Za nju će biti naoružana sa šest posebnih torpeda „posejdon“.
To je potpuno nova kategorija oružja koju ne poseduje nijedna druga mornarica. Pun opis im je „interkontinentalna autonomna torpeda na nuklearni pogon naoružana nuklearnim bojevim glavama“.
Sa dužinom od preko 20 metara to su u stvari džinovski podvodni dronovi sa praktično neograničenim dometom i nuklearnom bojevom glavom. Brzina im je procenjena na oko 100 kilometara na čas, a kretali bi se na dubini do 1.000 metara.
Imajući sve to u vidu, „posejdon“ bi mogao da podvodom dođe do bilo koje tačke i odatle lansira ili detonira nuklearnu bojevu glavu, koja će prema nekim procenama biti snage oko 100 megatona.
