Na vest da je preminuo patrijarh Irinej u Moravičkom okrugu, a posebno u selu Vidova koje se nalazi na padinama Kablara gde je 1930. godine u porodici Gavrilović rođen Miroslav, potonji patrijarh srpski, zavladali su potpuna tišina i žalost. U kući u kojoj je rođen patrijarh Irinej danas živi njegov rođak Dejan Gavrilović koji je, kao i sav verujući narod ovog kraja bio tužan, ali i bezgranično ponosan što je baš u njihovom selu rođen tako veliki čovek izabran od Gospoda da nasledi patrijarha Pavla i da prethodnih 10 godina predvodi Srpsku pravoslavnu crkvu.
– Bio je veliki, blag i veoma skroman čovek koji nikada nije zaboravio odakle potiče i često je, uvek kada mu je vreme dozvoljavalo dolazio u Vidovu, a te njegove posete su za nas rođake i celo selo bile pravi praznik. Poslednji put je u kući u kojoj se rodio boravio pre dva meseca i tada je želeo da obiđe radove na crkvi koju njemu u čast podižu meštani Vidove, ali i vernici iz drugih sela – reči su Dejana Gavrilovića koga je smrt rođaka i patrijarha duboko pogodila.
Desa Gavrilović, snaha Irineja, do poslednjeg trenutka se nadala da će njen dever pobediti bolest i da će biti u prilici da ga uskoro poseti.
– Naš Miroslav, naš patrijarh Irinej je najbolji čovek na svetu. Celog života mi je pomagao i brinuo o meni. Mnogo mi je bilo teško kada sam čula da je bolestan, ali vest da je preminuo potpuno me je dotukla. Molila sam Boga da me pozove pre Irineja, ali, eto, valjda je njemu potrebnija takva dobra duša kakva je Irinejova – kroz suze kaže Desa Gvrilović.
U znak poštovanja prema patrijarhu iz Vidove meštani su se dogovorili da izgrade crkvu, prema rečima patrijarhovog sestrića Slobodana Kovačevića, a patrijarh Irinej je dao blagoslov za gradnju crkve uz napomenu da to ne treba da bude samo njegova crkva, već crkva za sav narod koji će se u njoj sabirati. Po završetku radova, patrijarh Irinej je trebalo da odluči kojem će svecu crkva biti posvećena.
