Istraživanje Centra za religijske studije Instituta za filozofiju i društvenu teoriju o studentima pokazalo je da su budućoj intelektualnoj eliti Srbije na prvom mestu porodica, prijatelji i obrazovanje, gotovo polovini važno je i slobodno vreme, isto toliko njih smatra da je važna i religija. Politika ih ne zanima, a institucijama i dalje malo veruju. U NATO uopšte ne veruje 50 odsto studenata, u EU i UN po 34 odsto, u Rusiju 19 odsto.
|
Da li vam je važna religija?
Da li Bog postoji?
|
S jedne strane, ogroman broj studenata priznaje svoje konfesionalno poreklo, gotovo 85 odsto, ali je mnogo manji broj onih koji održavaju obrede svoje religije. Ima i takvih primera da neko kaže da je ateista, ali navodi da po tradiciji pripada određenoj konfesiji. Dva procenta studenata ne pripada nijednoj od tradicionalnih konfesija, već nekom duhovnom pokretu, novim religioznim pokretima, a čak 11 odsto kaže da su religiozni, ali da ne pripadaju nijednoj veri.
Istraživanje o religioznim, moralnim i socijalno-političkim vrednostima pokazalo je da studenti malo veruju institucijama. Od svih institucija najviše veruju crkvi, pre svega, SPC i vojsci, a zatim školama i fakultetima. Veoma mali broj njih ima potpuno poverenje u pravosuđe (samo oko tri odsto), policiju (oko četiri procenta), političke partije (dva odsto), medije, sindikate. Zanemarljivo malo poverenja imaju i u vladu i državnu upravu (dva odsto), skupštinu (dva odsto), zdravstvo (tri procenta), krupan biznis (ispod dva odsto)…
