Radovan Jelašić je dao ostavku na mesto guvernera Narodne banke Srbije "iz ličnih razloga". Usred sveopšte društvene krize i ekonomske katastrofe isprečiše se između Jelašića i njegove funkcije, na kojoj je bio samostalan i zaštićen, "lični razlozi". Za sadašnju ekonomsku propast u koju direktno gledamo jedan od najodgovornijih je Radovan Jelašić. Punih 10 godina on je istaknuti član "orkestra smrti i sahrane srpske ekonomije" zajedno sa Mlađanom Dinkićem, Božidarom Đelićem, Aleksandrom Vlahovićem… Jelašić je podneo ostavku "iz ličnih razloga", baš kao što je to nedavno učinio hrvatski premijer Ivo Sanader, koji je Hrvatsku doveo pred ekonomski slom.
Jelašić od 2000. temeljno radi na razgradnji srpske ekonomije. On je jedan od glavnih praktičara u sprovođenju plivajućeg kursa dinara po kome on kao guverner donosi samostalne i proizvoljne odluke o tome kada će Narodna banka Srbije intervenisati na tržištu novca. Dva-tri dana neće, pa onda hoće. To se, inače, teorijski zove prljava fluktuacija novca. Postoji otvorena mogućnost da pojedinim privrednim subjektima guverner unapred kaže sa koliko će novca i kad reagovati, što njemu bliskima omogućava da prodaju i kupuju devize i tako na krajnje špekulativan način zgrnu ogromne svote novca. Za takav posao Jelašić je koristio sredstva iz deviznih rezervi nastala od prodaje onog što su sve generacije Srba pre njega stekle a za koje u Srbiji, manje više, niko nije znao gde se nalaze.
|
Bio je samo vojnik MMF-a u Srbiji |
Nema nikakvog razumevanja i opravdanja za ostavku "iz ličnih razloga" ove vrste funkcionera. Prvo mora da preda potpuni izveštaj o tome šta je rađeno. Zatim da se pažljivo razmotri takav izveštaj, a onda i usvoji uz eventualno pozivanje na odgovornost dosadašnjeg guvernera. Da se vodilo računa o njegovim "ličnim razlozima" i kvalitetima, do izbora Jelašića za guvernera nikada ne bi ni došlo. Teško bi bilo zamislivo da referent u jednoj stranoj banci preko noći postane srpski viceguverner, pa guverner.
Ne treba u razlozima njegove ostavke tragati za pritiscima tajkuna i vlasti. Zahvaljujući takvim pritiscima on se i našao na mestu na kome se našao. Pa nije valjda to postao zbog svojih kvaliteta. Došao je niotkud i otići će sa ozbiljnim imetkom na novi posao koji je već obezbedio i ostavio za sobom rasulo koje je napravio. Rasulo je napustio onda kada je video da će ono postati još veće i neće moći da se prikriva raznim manipulacijama. Napustio je brod na čijem je razbijanju predano radio.
A onda na sve to sledi zakletva njega i njegovih drugova. Sve je u redu. Iza Jelašića ostaje stabilan bankarski sistem! Njega nema ali njegovo delo je tu. Šta onda ima da brinemo. Nastavićemo i bez njega istim putem: "I posle Tita Tito". Poznato nam je kako se to završilo.
Pre nego što stignemo do "ličnih razloga" i njegovog tihog nagovaranja medija da pišu kako više nije mogao da izdrži pritiske mora se raspraviti da li je uopšte i šta valjano rađeno u toj Narodnoj banci. Koje je i kolike posledice njena monetarna politika imala po uništavanje domaće proizvodnje i opštu nelikvidnost privrednog sistema. Zašto je toliko novčanih sredstava iz deviznih rezervi sprženo u odbranu nerealnog kursa dinara, a ne u proizvodne investicije? Kako su posle njegovih operacija oporavljene banke koje ili daju veoma skupe kredite našim firmama ili ih uopšte ne daju? Otkud to da slušamo svakodnevno kako se banke žale da imaju novca koliko hoće ali nema kome da ih daju.
Istini za volju, najveći deo priznanja Jelašić je zaslužio time što je on u ovoj krizi nešto i radio i preduzimao za razliku od drugih koji su samo lagali, obećavali i svojim neradom uništavali Srbiju.
Iz boravka Jelašića na funkciji guvernera i njegove ostavke moraju se izvući ozbiljni zaključci. Dosadašnja ekonomska politika bila ja katastrofalna. Čak i Jelašić je to video. Za takvu politiku on snosi veliki deo odgovornosti. On je bio samo vojnik MMF-a u Srbiji i ništa više. Takva politika se mora korenito promeniti. Ova vlast nema nikakvih sposobnosti za tako nešto i odvešće Srbiju u propast. A onda će ovi eksperti koji su pristigli ko zna otkud jedan po jedan prilično bogati odlaziti iz "ličnih razloga". Tada će Srbija biti konačno gola ko pištolj, što bi rekao narod.
Zasad, ostavka guvernera Jelašića potvrdiće ono gvozdeno pravilo da u Srbiji posle loših dolaze još gori. Već se pominju i kandidati koji će se idealno uklopiti u pakleno delujući "Orkestar". Nekako mi se za mesto u ovom orkestru najpogodnijim čini Goran Pitić. Kažu da čovek ume lepo da peva. Vlahović ume i da peva i da svira (baš kao član orkestra Dinkić) i naglo je živnuo kao zagovornik prodaje "Telekoma". Već masti brke. Ne bi bila loša ni Diana Dragutinović sadašnja ministarka finansija. Ne znamo kako peva, ali žensko je i tu je od samog početka tranzicije a i često kao krunski dokaz za nešto što tvrdi koristi svoju majku. Umela bi valjda da prima domaćinske savete od majke na koju se toliko često poziva.
