Posle decembarske donacije od 200 kanadskih dolara, pristigle iz dalekog Vankuvera, polovinom februara, na adresu siromašne Novopazarke Atife Ljajić stigla je nova vredna pomoć, ovoga puta iz udaljenog Perta na zapadu Australije.
Donaciju od 300 dolara Atifi i njenoj ćerki Alini poslala je porodica Milanović, poreklom iz Srpske Krajine. Donacija je puno obradovala hrabru Atifu koja se pre osam godina prvi put porodila u 60. godini i to posle pete vantelesne oplodnje i neviđene želje i upornosti da se, makar i u poznim godinama, ostvari kao majka.
Svaki evro zlata vredan
– Živimo od 160 evra, kolika je moja penzija, ceo život radila sam za mašinom u Tekstilnom kombinatu Raška, nisam ni sanjala da od penzije neću moći da se prehranim i izdržavam svoju ćerku za koju sam se desetak godina herojski borila, rizikujući i svoj život. Hvala bogu, Alina odlično napreduje, dobra je i živahna, lepo i dobro dete, srećna sam što je imam, samo da meni bog podari zdravlja i godina, bar dok ona ne stane na svoje noge – priča Atifa.
Ona naglašava da bi teško prehranila svoju mezimicu, sada đaka-prvaka, da nije razumevanja i pomoći dobrih ljudi iz naše dijaspore.
– Svaki dinar i svaki evro zlata nam je vredan, za goli opstanak mesečno nam je potrebno bar 300 evra, osim čitalaca “Vesti”, pomažu mi, koliko mogu, najbliža rodbina i prijatelji, prinuđena sam i da pozajmqujem, jer sam svu ušteđevinu potrošila za veštačku oplodnju, bolnice, lekove i lekare, hvala bogu isplatilo se, Alina je moja sreća i moja najveća radost – dodaje ova Novopazarka i moli nas da dobrotvorima iz Perta, porodici Milanović, i svim drugim dobrim ljudima iz dijaspore koji su joj slali pomoć i reči podrške prenesemo velike pozdrave i jedno ogromno hvala, iz srca i duše.
Muke u bespuću
Iz Sidneja je od humane porodice Kovač, rodom iz Bosne, stiglo 100 dolara, za radost siromašne i teško bolesne Enele Baltić Paunović, samohrane majke iz sela Ursule kod Sjenice.
Posle iznenadne smrti supruga Željka, u januaru prošle godine, Enela u planinskom bespuću daleko od grada i bez ikakvih prihoda jedva prehranjuje petoro dece i čini sve da za svoje mališane sagradi manju kuću na periferiji Sjenice kako bi deca bila bliže školi, a ona lekarima.
Uz pomoć naših čitalaca Enela je sakupila nešto novca, delimično je poboljšala život svojih đaka-pešaka, ali je i dalje u svom zabitom selu. Čekaju je snegovi, mrazevi, neizvesna pešačenja i još mnoga iskušenja, jer od opštine nije dobila očekivani plac, niti je obezbedila dovoljno novca za početak radova. Postoje izgledi da se na proleće u akciju uključe i neke humanitarne organizacije iz ovog kraja. Enela je do neba je zahvalna svima koji su joj do sada pomogli, porodici Kovač šalje velike pozdrave i zahvalnost i nada se da će ovo biti njena poslednja zima u Ursulama.
Molitva za spasioca
Radovala se ovih dana i usamljena starica Slobodanka Milošević iz zabite Znuše na Rogozni kojoj je od velikog dobrotvora i našeg dugogodišnjeg čitaoca V. A. iz Sidneja stigla pomoć od 350 australijskih dolara. Tokom januara humani V. A. obradovao je još petoro štićenika našeg Humanitarnog mosta u ovom delu Srbije, i njima su uručene donacije od po 350 dolara, ista pomoć ovog dobrotvora iz Sidneja biće uručena i porodici Grebović iz Sjenice.
– Hvala vam, dobri ljudi, gde god da ste, šta bih ja da nije vas i vaše dobrote, verovatno bih odavno crkla od gladi i studeni, jer sam delimično šlogirana, bolesna i nemoćna da se sama prehranim – priča Slobodanka koja je već sedam godina stalni štićenik našeg Humanitarnog mosta.
– Ne dobijam često pomoć, nekada prođe i po pola godine, a da mi ništa ne stigne, ipak, svaka donacija mi mnogo znači, jer stalno prebiram dinar po dinar da bih kupila lekove, platila struju i obezbedila ogrev za zimu, spasiocu iz Sidneja šaljem pozdrave i neizmernu zahvalnost, bogu se stalno molim za sve moje dobrotvore, moliću se i za njega, da ga čuva i nagradi njegovu plemenitost – kaže ova usamljena starica sa Rogozne.
Atifa se nada stanu
Prošle jeseni Atifa Ljajić je doživela još jednu veliku radost, njena Alina je krenula u školu, radovala se i jer joj je anonimna dobrotvorka iz Kanade ponovo platila kiriju za narednih šest meseci. Sada postoje i izgledi da joj dobri ljudi iz dijaspore trajno reše stambeno pitanje. Do tada njoj je potrebna pomoć dobrotvora, jer od svoje mizerne penzije ne može da preživi.
