Nakon letošnje donacije od 200 australijskih dolara, pristigle iz dalekog Perta, na adresu siromašne Novopazarke Atife Ljajić polovinom novembra stigla je nova vredna pomoć. Ovoga puta iz Austrije i iz udaljene Kanade, darodavci su: anonimni dobrotvor iz Beča, poreklom iz ovog kraja, i porodica Nikić iz Toronta, rodom iz Crne Gore.
Hrabra Atifa
Ovoj samohranoj majci i njenoj ćerki Alini iz Beča je stiglo 100 evra, a iz Toronta 100 kanadskih dolara. Donacije su puno obradovale hrabru Atifu koja se pre sedam godina prvi put porodila u 60. godini, i to nakon pete vantelesne oplodnje i neviđene želje i upornosti da se, makar i u poznim godinama, ostvari kao majka.
– Živimo od 160 evra, kolika je moja penzija. Ceo život radila sam za mašinom u Tekstilnom kombinatu Raška, nisam ni sanjala da od penzije neću moći da se prehranim i izdržavam svoju ćerku za koju sam se desetak godina herojski borila, rizikujući i svoj život. Hvala bogu, Alina odlično napreduje, dobra je i živahna, lepo i dobro dete. Srećna sam što je imam, samo da meni Bog podari zdravlja i godina, bar dok ona ne stane na svoje noge – priča Atifa i naglašava da bi teško prehranila svoju mezimicu da nije razumevanja i pomoći dobrih ljudi iz naše dijaspore.
– Svaki dinar i svaki evro zlata nam je vredan. Za goli opstanak mesečno nam je potrebno bar 300 evra. Osim čitalaca “Vesti”, pomažu mi, koliko mogu, najbliža rodbina i prijatelji. Prinuđena sam i da se pozajmljujem, jer sam svu ušteđevinu potrošila za veštačku oplodnju, bolnice, lekove i lekare. Hvala bogu, isplatilo se. Alina je moja sreća i moja najveća radost – dodaje ova Novopazarka i moli nas da dobrotvoru iz Beča, porodici Nikić iz Toronta i svim drugim dobrim ljudima iz dijaspore koji su joj slali pomoć i reči podrške prenesemo velike pozdrave i jedno ogromno, iz srca i duše, hvala.
Radovala se i usamljena starica Slobodanka Milošević iz zabite Znuše na Rogozni kojoj je od porodice Dragojlović iz švajcarskog Sent Galena, poreklom iz okoline Kraljeva, stiglo 100 franaka, a od bake Mare iz Kopenhagena u Danskoj 50 evra.
– Hvala vam, dobri ljudi, gde god da ste. Šta bih ja da nije vas i vaše dobrote, verovatno bih odavno crkla od gladi i studi, jer sam delimično šlogirana, bolesna i nemoćna da se sama prehranim – priča ova starica koja je već šest godina stalni štićenik našeg Humanitarnog mosta.
Za osnovne potrebe
– Ne dobijam često pomoć. Nekada prođe i po pola godine, a da mi ništa ne stigne. Ipak, svaka donacija mi mnogo znači, jer stalno prebiram dinar po dinar da bih kupila lekove, platila struju i obezbedila ogrev za zimu. Porodici Dragojlović i baki Mari šaljem pozdrave i neizmernu zahvalnost. Bogu se stalno molim za sve moje dobrotvore. Moliću se i za njih, da ih čuva i nagradi njihovu plemenitost – kaže ova usamljena starica sa Rogozne.
Iz Majamija na Floridi, od humane porodice Kovač, rodom iz Bosne, pomoć od 100 dolara stigla je i siromašnoj i teško bolesnoj Eneli Baltić Paunović, samohranoj majci iz sela Ursule kod Sjenice.
Nakon iznenadne smrti supruga Željka, u decembru prošle godine, Enela u planinskom bespuću daleko od grada i bez ikakvih prihoda jedva prehranjuje petoro dece i čini sve da za svoje mališane sagradi manju kuću na periferiji Sjenice kako bi deca bila bliže školi, a ona lekarima.
Strah od zime
Uz pomoć naših čitalaca Enela je sakupila nešto novca, delimično je poboljšala život svojih đaka-pešaka, ali je i dalje u svom zabitom selu. Čekaju je snegovi, mrazevi, neizvesna pešačenja i još mnoga iskušenja, jer od opštine nije dobila očekivani plac, niti je obezbedila dovoljno novca za početak radova. Postoje izgledi da se na proleće u akciju uključe i neke humanitarne organizacije iz ovog kraja u Beograda. Do neba je zahvalna svima koji su joj do sada pomogli. Porodici Kovač šalje velike pozdrave i zahvalnost i nada se da će ovo biti njena poslednja zima u Ursulama.
Nada se stanu
Ove jeseni Atifa Ljajić je doživela još jednu veliku radost, njena Alina krenula je u školu. Radovala se i jer joj je anonimna dobrotvorka iz Kanade ponovo platila kiriju za narednih šest meseci. Postoje i izgledi da joj dobri ljudi iz dijaspore trajno reše stambeno pitanje. Do tada njoj je potrebna pomoć dobrotvora, jer od svoje mizerne penzije ne može da preživi.
