Bivši američki ministar odbrane i CIA Robert Gejts rekao da Evropa i SAD nervozno iščekuju šta će Vladimir Putin učiniti povodom Ukrajine.
– Zapadne političare već godinama zbunjuje šta zapravo pokreće Putina. Nakon ruske aneksije Krima 2014, tadašnji američki državni sekretar Džon Keri požalio se: ‘U 21. veku se jednostavno ne ponašaš kao da je 19. vek i ne okupiraš deo neke druge zemlje – podsetio je Gejts.
Drugi su Putinovu agresivnu politiku nazvali “neobjašnjivom” i kazali da će sigurno dovesti do nereda.
– Ipak, evo nas na početku 2022. i čekamo da Putin odluči. Verujem da su njegovi postupci, koliko god bili žalosni, ipak razumljivi. Gotovo sve što Putin radi kod kuće i u inostranstvu, ima korene u raspadu Sovjetskog Saveza 1991, koji je za njega označio kolaps četiri veka starog Ruskog carstva i pozicije Rusije kao velike sile. Što se unutrašnje politike tiče, sovjetski kolaps i naknadno razdoblje ‘reforme’ doveli su do haosa, bezakonja, siromaštva i dramatičnog slabljenja središnje vlasti od strane oligarha i regionalnih vlasti – kazao je on.
Jednostavni ciljevi
Otkako je 1999. postao predsednik, Putinovi su ciljevi bili jednostavni: vratiti i proširiti autoritet središnje vlade (da ne spominjemo jačanje njegove lične dominacije i bogatstva) i vratiti Rusiju njenoj istorijskoj ulozi velike sile.
Obnova uloge Rusije kao velike sile započela je povratkom na njenu istorijsku politiku stvaranja tampon-zone od podređenih država na periferiji – tzv. bliskom inostranstvu.
Putinovo prihvatanje ove strategije osiguranja bliskog inostranstva vidljivo je u njegovim akcijama u Belorusiji, Moldaviji, Gruziji, armensko-azerbejdžanskom sukobu 2020, Kazahstanu i, najdramatičnije, u Ukrajini.
Putin nema želju ponovo da stvori Sovjetski savez – ne želi biti odgovoran za probleme bivših sovjetskih republika.
– Ono što Putin želi je podaništvo i da se te sada nezvisne države priklone Moskvi s kojom će činiti savez protiv Zapada i demokratije – smatra Gejts.
Bivši američki savetnik za nacionalnu sigurnost Zbignjev Bžežinski primetio je da bez Ukrajine rusko carstvo ne može postojati.
Putin se boji Ukrajine koja je ekonomski i politički orijentisana prema Zapadu sa sve prisnijim sigurnosnim odnosima sa SAD i drugim članicama NATO-a, čak i ako sama nije članica saveza.
On to smatra glavnim sigurnosnim rizikom i alternativnim ekonomskim i političkim modelom koji će i Rusima verovatno biti sve privlačniji. “Sve to je bodež uperen u srce Rusije.”
Čini se da je Putin stoga odlučan poduzeti sve mere koje smatra potrebnima da ili destabilizuje i sruši sadašnju zapadno orijentisanu vladu Ukrajine ili da pokuša da zauzme zemlju vojnom silom.
Putinova obnova Rusije kao velike sile takođe uključuje značajno jačanje vojnih sposobnosti zemlje, kao i vođenje agresivne spoljne politike, posebno na Bliskom istoku i u Africi.
SAD glavni neprijatelj
SAD Putin vidi kao glavnog neprijatelja i odlučan je da učini sve što može kako bi Amerikancima stvorio napetost kod kuće, poremetio im odnose sa saveznicima mešanjem u njihove unutarnje poslove i oslabio poziciju SAD-a na međunarodnom planu.
U tim nastojanjima našao je partnere sa zajedničkim ciljevima u Kinezima. Zbog zakržljale ruske ekonomije, demografskih izazova i drugih slabosti kod kuće, Putin je imao loše karte, ali do sada je ipak igrao prilično vešto.
Dobio je i veliku, nenamernu pomoć od SAD. Američke domaće podele i skoro paraliziran Kongres, povlačenje Sjedinjenih Država s Bliskog istoka, šest decenija duga uloga globalnog vođe i sramotno proterivanje Amerike iz Avganistana, naveli su mnoge zemlje da zaštite svoje interese i razvijaju bliže ekonomske, političke i sigurnosne veze s Rusijom i Kinom.
Putinov problem je u tome što se, kao što je obično slučaj s diktatorima, previše zaigrao. Njegove agresivne pretnje Ukrajini pdstakle su NATO i ponovo potvrdile koja mu je, zapravo, svrha. Njegova preteća politika podstakla je kod Ukrajinaca još izraženiji antiruski sentiment i oterala zemlju dublje u zagrljaj Zapada.
Svaka ruska vojna akcija rezultiraće ukrajinskim otporom, kao i većim vojnim razmeštanjem NATO-a na zapadnoj granici Rusije, potencijalnom obustavom gasovoda Severni tok 2 i bolnim ekonomskim sankcijama.
Moskva je rasporedila oko 100.000 vojnika na granice Ukrajine. I šta sada?
Putin se nalazi u situaciji u kojoj bi uspeh Rusije bio definisan ili promenom vlasti u Kijevu (s novim naslednikom bliskim Moskvi) ili vojnim osvajanjem zemlje.
Francuski diplomata iz 18. veka Taljeran je kazao: ‘S bajonetima možete uraditi sve što želite,osim da sedite na njima.”
– Putin mora uskoro da upotrebi te trupe ili će biti suočen s poniženjem ako ih povuče, a da pritom ne postigne ništa osim da Ukrajinu gurne bliže Zapadu. U oba slučaja izazvao je težak položaj i u zemlji i u inostanstvu. SAD i njihovi saveznici moraju da učine sve što mogu da njegove probleme učine još većima.
ja bih rekao da se isto tako i nato nalazi u indeticnoj situaciji.
ako se povuku ,ponizeni su.
Обртање теза је интересантан начин медијске манипулације јер друга страна нема могућност гласа.
Prosiravanje istoka sa strane EZ je Putin kritizirao vec davno. Potpisi na papiru su time ignorisani sa strane EZ i sta sad? Jos Ukrainu da prikljuce pa da postave svoje rakete u pravcu Moskve? Ciji je to moguci interes, molim? Pod cijom papucom to evropska unija zauzima svoj polozaj? Bez krvoprolica da se prodje je jedini spas da se Ukrajinci lepo predaju. Zelja im verovatno nije da se nad njihovim glavama vodi rat izmedju Natoa, US, i Rusije. Kome sad treba 3. svetski? Dosta je sto smu svi u ratu sa koronom.
Haha zauzimanje Krima od Rusa , a sta je sa Kosovom zar i to nije oteto Pa cekaj i Kosovo je u 21 veku. Oteli i okupirali postavili baze i znaci Rusi krivi Ameri su naj veca okupatorska nacija na planeti,princip demokratije otmi pa vladaj .
Bas tako! Mozda tacnosti rada “princip oruzane demokratije”. Mirovno bombardiranje pod interesom prosirenja ekonomskih mogucnosti?