Oni su u programu, koji je trajao duže od sat vremena, svirali muziku koja ih je proslavila širom sveta. U dvanaestočlanom orkestru, pored trubača, muzičari su svirali i klarinet, saksofon i harmoniku pa je i zvuk bio pomalo neuobičajen kada je reč o višestrukim pobednicima Dragačevskog sabora trubača u Guči.
To međutim nije smetalo posetiocima, u velikoj većini Nemcima, da se uz muziku dvojice majstora trube vesele, igraju, piju pivo, skidaju do pojasa i uživaju. Pogotovo je to došlo do izražaja u završnici njihovog nastupa kada su se čule poznate melodije koje su u isto vreme možda slušali i posetioci Sabora u Guči.
To je bio vrhunac dobrog raspoloženja, iako je sve počelo pomalo nervozno, jer je ekipa zadužena za ozvučenje sporo uspevala da na pravi način rasporedi mikrofone i zvučnike, što je kod Bobana Markovića izazvalo nervozu, pa i ljutnju. Čuli su se i zvižduci iz publike kojoj je dosadilo čekanje do početka koncerta, jer su više od pola sata trajale pripreme, proba i štimovanje. Na kraju se sve završilo dobro i veselo.
Za posetioce ovog festivala domaćini su organizovali, "mini Oktobarfest". Bilo je tu piva više pivara, a među njima i Njeihenstephan, najstarije pivare u svetu koja je pivo počela da proizvodi 1040. godine, bavarskih kobasica od "pola metra", slatkih i slanih specijaliteta. Postavljena je i svojevrsna izložba starih poljoprivrednih mašina, ali i štand sa bavarskim narodnim nošnjama.
