pixabay.com
Obim proizvodnje ruske nafte i njene cene na tržištima ukazuju na to da Moskva pobeđuje u konfrontaciji na tržištu nafte, piše kolumnista Blumberga Havijer Blas.
Autor napominje da se to može videti „koji god indikator da koristite“. Prvi pokazatelj je situacija sa obimom proizvodnje nafte u Rusiji. Prošlog meseca ovaj pokazatelj se skoro vratio na nivo sa početka godine, u proseku skoro 10,8 miliona barela dnevno, što je tek nešto manje od 11 miliona u januaru.
„Ovo nije nalet: jul je bio treći uzastopni mesec oporavka proizvodnje nafte“, ističe Blas.
Drugi pokazatelj je cena ruske nafte. U početku je Rusija bila prinuđena da prodaje naftu sa ogromnim sniženjima, ali je poslednjih nedelja Moskva povratila cenovne mogućnosti tako što je iskoristila ograničenu ponudu na tržištu.
„U krajnjem slučaju, sada energetske sankcije ne funkcionišu“, naglašava autor članka.
Poslednji pokazatelj uspeha Rusije je, prema njegovim rečima, politički, a ne tržišni. Tako su zapadni političari još proletos bili optimisti u svojim očekivanjima da će kartel OPEK-a, na čelu sa Saudijskom Arabijom i UAE, odustati od saveza sa Rusijom, ali se dogodilo suprotno. Ubrzo posle posete američkog predsednika Džozefa Bajdena potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak odleteo je u Rijad, a nekoliko dana kasnije OPEK plus je objavio samo blagi porast proizvodnje nafte, ističe Blas.
„Kada u novembru stupe na snagu evropske sankcije na izvoz ruske nafte, vlade u regionu će se suočiti sa teškim izborom, pošto će energetska kriza početi da utiče na potrošače i preduzeća“, upozorava autor.
Kako kolumnista primećuje, kombinacija hladnog vremena, naglog povećanja potražnje za električnom energijom i inflacije kasnije ove godine mogla bi da potkopa podršku Zapada Ukrajini.
Evropski političari koji su jurili međunarodno odobravanje demonstrirajući podršku Kijevu možda neće toliko želeti da finansiraju mere za sprečavanje nestašice energije, zaključio je Blas.
Kao odgovor na rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, zapadne zemlje počele su da uvode nove antiruske sankcije. Zamrznuta je ruska imovina vredna stotine milijardi dolara, a Evropska unija je već usvojila sedam paketa restriktivnih mera, uključujući embargo na ugalj i naftu. Sve se to već preokrenulo u probleme za sam Zapad, izazivajući nagli porast inflacije i cena hrane i goriva.
Kako je istakao predsednik Rusije Vladimir Putin, politika obuzdavanja i slabljenja Rusije je dugoročna strategija zapadnih zemalja, ali su sankcije zadale težak udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji.
