Bliži li se kraj besplatnog korišćenja društvenih mreža?

Pixabay.com

Sve više društvenih modela uvodi neki vid pretplate, čime se dovodi u pitanje budućnost besplatnog korišćenja tih servisa.

Društvene mreže već godinama su sastavni deo naših života, a postale su ključni alat za komunikaciju, zabavu, u velikoj meri za informisanje, kao i za poslovanje.

Uobičajeno, njihovo korišćenje za obične korisnike je bilo “besplatno”, odnosno usluga je u pozadini plaćana prikupljanjem naših podataka i serviranjem, pre svega, personalizovanih oglasa, zasnovanih na navikama korisnika tih mreža, što je kompanijama koje stoje iza tih društvenih mreža donosilo ogromne prihode.

Razni faktori, poput pojave takozvanih ad-free alata, odnosno blokatora oglasa, zabrinutost zbog privatnosti i korišćenja korisničkih podataka, kao i raznih promena u digitalnom okruženju, doveli su do smanjenja prihoda za mnoge platforme. Promene na tržištu su zbog toga podstakle neke od najpopularnijih društvenih servisa da razmatraju prelazak na modele zasnovane na pretplati.

Ciljano promovisanje proizvoda i usluga

Takvu tranziciju bi mogle ubrzati odluke regulatora, pre svega u Evropi, koji sve više pritiskaju velike kompanije u vezi njihovog korišćenja korisničkih podataka i načina na koji plasiraju reklame.

Poslednji primer takvih pritisaka dogodio se ranije u novembru, kada je objavljeno da je evropski regulator trajno zabranio bihevioralno oglašavanje na Fejsbuku i Instagramu, nadovezavši se na odluku Norveške, što znači da će praksa biti zabranjena u svim zemljama Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora (EEA).

Kompanije se u takvom oglašavanju oslanjaju na podatke o sklonostima korisnika, kako bi im ciljano promovisale proizvode i usluge. Kompanija Meta, matična kuća Fejsbuka i Instagrama, suprotstavila se pokušajima da se takva praksa suzbije, napominje Rojters.

Meta je navela da korisnicima u EU i EEA planira da ponudi priliku za dozvolu na obradu podataka i da će ponuditi model pretplate kako bi ispoštovala zahteve regulatora. S obzirom da se društvene mreže uveliko oslanjaju na personalizovane oglase, upitno je kakve će posledice po njih imati ovakve zabrane.

Pretnja kaznom od 90.000 dolara dnevno

Zabrane će verovatno značiti nešto manje prihode od oglašavanja, jer će rezultati biti lošiji za oglašivače, smatra urednica Netokracije Mia Biberović. Naglašava da to ne znači da i dalje neće biti personalizovanih oglasa, ali da će se oni manje oslanjati na informacije o korisničkom ponašanju.

– Na primer, na spomenutim područjima, osim ako to korisnik izričito ne dopusti, neće više moći da se plasiraju oglasi na osnovu nečijih navika surfovanja, kliktanja po određenom sadržaju, korišćenju aplikacija i slično, što je Meti omogućavalo da ima efikasnije oglašavanje. Time se gubi jedna komparativna prednost na tržištu – navodi ona.

Želeći da nadoknadi taj gubitak, i smatrajući da će to zadovoljiti regulatore, koji su pretili kaznom od 90.000 dolara dnevno, Meta je odlučila da ponudi plaćenu verziju Fejsbuka i Instagrama za svoje korisnike u kojoj neće biti oglasa.

Iz norveškog regulatora navode da to neće biti dovoljno da se zadovolje legalni standardi u EU, jer se od Mete zapravo traži da korisnici svojevoljno pristanu na to da im se plasiraju oglasi na osnovu njihovog ponašanja, što znači da korisnik mora izričito da pristane na to da se njegovo ponašanje prati, pojašnjava urednica Netokracije.

– Sada korisnici već pristaju na to koristeći same Metine usluge, ali većina zapravo nije ni svesna na šta pristaje – navodi Biberović.

Od 3,99 dolara do 14,99 dolara mesečno

Biberović smatra da Meta ne očekuje preteranu zaradu od pretplate na svoje usluge, jer se nisu ni potrudili da ponude pretplatnicima nešto novo, osim iskustva korišćenja svojih društvenih mreža bez oglasa.

– Hteli su da ponude korisnicima lažni izbor – praćenje njihovog ponašanja i plasiranje oglasa na osnovu tog ponašanja ili plaćanje usluge. Ne treba puno razmišljati o tome da se shvati da će većina odabrati prvu opciju. Verujem da tu nije kraj priče, iako je pretplata već ponuđena brojnim korisnicima širom Evrope – ističe ona.

Meta nije jedina društvena mreža koja uvodi ili je uvela neki vid pretplate. U junu 2022. godine Snepčet je pokrenuo uslugu Snepčet Plus uz naknadu, zatim je Tviter sledio taj primer u novembru 2022. godine, dok je već u februaru 2023. godine Meta (Fejsbuk i Instagram) testirala paket pretplate za svoje usluge. Osim njih, i Redit nudi svoj Premijum model pretplate.

Zavisno od platforme, cene se kreću od 3,99 dolara do 14,99 dolara mesečno, a zauzvrat uglavnom dobijaju mogućnost korišćenja servisa bez plasiranih reklama, mogućnost verifikacije svog naloga, direktnu vezu sa podrškom tih društvenih mreža, više opcija u objavama i korišćenju… Takve mogućnosti, pre svega, idu u prilog profesionalnim kreatorima digitalnih sadržaja, čiji broj svakodnevno raste.

Ko bi platio za nešto što mu ne treba?

S druge strane, pitanje je koliko će modeli pretplate biti interesantni prosečnom korisniku, koji ove servise koristi pre svega za zabavu, komunikaciju ili informisanje, bez finansijske koristi, i kojima nije toliko bitno da li mogu celom svetu da potvrde da je nalog koji koriste zaista njihov korišćenjem raznih “plavih kvačica” i drugih metoda verifikacije.

– Nikad ne bih platio za korišćenje neke od društvenih mreža. Koliko god mi Instagram bio zanimljiv, a njega najviše koristim, nije nešto bez čega ne mogu i što mi predstavlja nužan deo života. Verujem i da tako slično razmišljaju i moji prijatelji, bar većina njih – kaže student Damir.

Prema njegovim rečima, “super je skrolovati” po društvenim mrežama, ali kao student, mora dobro da razmisli kako svoj novac troši.

– Mada, i da imam fina primanja, sumnjam da bih platio za nešto što mi, objektivno, ne treba – ističe on.

Slični stavovi, a često i prožeti besom, mogli su se videti po društvenim mrežama kada su objavljene najave pretplata, pre svega za Fejsbuk i Instagram, možda i najpopularnije platforme u regionu, gde se kao razlog za kritike ističu niske plate, nezaposlenost, male penzije… protiv plaćanja za korišćenje ovih servisa.

Ključni faktor biće stvarna cena preplate

Iako je znatan broj korisnika društvenih mreža frustriran sve većim brojem reklama koje im se plasiraju, uz sve veću svest o zaštiti privatnosti podataka, upitno je koliko su to dovoljno veliki razlozi da se odluče da plaćaju za korišćenje svojih omiljenih servisa bez reklama i pitanja zaštite njihove privatnosti.

S druge strane, ni kompanijama model pretplate bez reklama nije idealno rešenje, s obzirom na količinu novca koje im donose reklame. Primera radi, čak 97 posto Metinog prihoda od 117 milijardi dolara je došlo od oglasa, što znači da će se teško odreći takvog modela poslovanja.

Model pretplate omogućava kompanijama da korisnicima i pruži opciju različitih nivoa, odnosno rangova usluga, što nije nov koncept, s obzirom da razni striming servisi, poput Netfliksa, Hulua i drugih, nude različit nivo usluga, zavisno od mesečne pretplate.

Upitno je koliko je takav pristup adekvatan za društvene mreže.

– Ovo je vrlo slično modelu striminga, sa manje oglasa na osnovu nivoa plaćanja. Ključni faktor biće stvarna cena te preplate. Što su cene veće, to će više običnih korisnika izgubiti – rekao je Greg Sterling, suosnivač Near Media.

Mreže traže nove načine generisanja profita

Zanimljivo je da je pritisak na društvene mreže u vezi personalizovanih oglasa znatno manji u Sjedinjenim Američkim Državama nego u Evropi, što ide u prilog tim platformama, s obzirom da su prihodi od reklama znatno viši na severnoameričkom kontinentu nego na evropskom tlu.

Ulazimo u zanimljiv period kada su društvene mreže u pitanju. Suočene s brojnim izazovima, biće prisiljene da traže nove načine generisanja profita, među kojima je i model pretplate, ali ostaje da se vidi koliko će se on pokazati isplativim i dugoročno održivim.

Uspeh te tranzicije uveliko će zavisiti od toga kako ove platforme uravnotežuju potrebe profesionalnih kreatora sadržaja sa željom da zadrže široku bazu korisnika, koji će ipak tražiti nešto više od sadašnje ponude kako bi pristali da plaćaju mesečnu pretplatu.