Crna Gora je, posle dva integrisana prelaza sa Bosnom i Hercegovinom, otvorila proteklih dana i drugi sa Albanijom, dok sa Srbijom nema nijedan, iako su u regionu najfrekventnije granice dve nekada bratske republike. Na srpsko-crnogorskim graničnim prelazima i dalje ostaju dve kontrole i pored činjenice da je na crnogorskom primorju najviše turista iz Srbije, a najveći spoljnotrgovinski promet Podgorica ima sa Beogradom.
Priča vlade Zdravka Krivokapića o slobodnom protoku ljudi, robe i kapitala je, kako je ocenio za “Vesti” funkcioner Demokratskog fronta Milutin Đukanović, očito za unutrašnju upotrebu i čisto politikantska.
– Godinama pre izbora, avgusta 2020, na kojima je pobedila opozicija, vođena je antisrpska politika, pa je očekivanje od ove vlade bilo da briše barijere. Oni, međutim, samo potenciraju da poštuju evropske vrednosti i hoće u EU, a ne priključuju se mini Šengenu kao modelu po kojem EU funkcioniše. Time pokazuju da su samo deklarativno za evropske vrednosti, jer toga nema na delu sa najbližim “komšijama i susedima” – ukazao je funkcioner vladajuće većine u crnogorskom parlamentu ocenivši da Krivokapić pokazuje da vladi nisu na prvom mestu interesi građana, već utrkivanje ko će više da sluša strane ambasade.
Milutin Đukanović kaže da je Crnoj Gori važno svako povezivanje, prvo u regionu, pa u EU.
Novotvoreni prelaz Cijevna – Grabon koji povezuje Podgoricu sa Plavom i Gusinjem preko Albanije, čulo se tokom svečanog otvaranja, “usmeren je ka sveobuhvatnoj valorizaciji turističkih, ekonomskih i privrednih resursa obe države”.
Sumnju da je u ekonomiju prste umešala politika govori podatak za 2020. godinu da je Srbija bila partner broj jedan u izvozu sa 75,1 milion evra i uvozu sa čak 343,2 miliona evra, a da Albanija nije među prva tri crnogorska partnera. Za Srbijom slede Slovenija sa 27,8 miliona evra i Mađarska 19,9 miliona, dok su na strani uvoza, iza Srbije Kina sa 180,6 miliona, Nemačka 166,3 miliona evra.
Od crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića se prilikom otvaranja čulo da drugi integrisani prelaz sa Albanijom potvrđuje poverenje i prijateljstvo, kao i da je najvažnije da građani ne gube vreme i da se ne nerviraju zbog čekanja. Da se mnogo više nerviraju Srbi govori statistika, jer su građani Srbije ubedljivo najbrojniji putnici i turisti iz regiona za Crnu Goru.
Lako bi bilo, kaže za “Vesti” ekonomista Saša Đoković, rešiti ekonomsku dimenziju odnosa, ali je, kako smatra, u činjenici da nema integrisanog prelaza između Srbije i Crne Gore reč o političkoj dimenziji. Za to su, ističe on, potrebne obe strane, ali su se očito nagomilali problemi iz prošlosti. Zato savetuje da se prošlost prepusti istoričarima.
– Političari ne treba da se okreću iza sebe već da gledaju napred, u budućnost. Moraju imati u vidu da ako prave greške ili neće da rešavaju neka životna pitanja, narod ispašta, pa, na primer, zato građani čekaju na granicama. Treba relaksirati odnose zbog građana – zaključio je Đogović.
Barijere ka Evropi
Crnoj Gori je potrebna, kako ističe Milutin Đukanović, saradnja i u regionu i u EU.
– Ako će Crna Gora u Evropu da li je prirodno da sada barijerama pravi granice u najbližem okruženju, odnosno sa Srbijom, a sa ulaskom u EU neće ih imati ni sa dalekom Danskom – zapitao je Đukanović.
Najbrojniji turisti
Iz Nacionalne turističke organizacije Crne Gore se čuje da građani Srbije najčešće dolaze zbog odmora i zabave i u proseku troše 55 evra dnevno, što znači da godišnje u Crnoj Gori ostave više od 160 miliona evra.
Inače, Crnu Goru godišnje poseti više od dva miliona turista koji ostvare oko 13 miliona noćenja, od čega je više od 400.000 srpskih gostiju koji su ostvarivali više od tri miliona noćenja svake godine.
