Američki diplomata Henri Kisindžer je jednom napisao da, “ma koliko bili različiti veliki državnici istorije, svi su imali jednako zdrav osećaj za prošlost i viziju za budućnost”, rekao je danas američki državni sekretar Entoni Blinken.
On na taj način istakao da je, danas preminuli Kisindžer, kao nekadašnji student istorije i strategije, tokom “neverovatnih 100 godina, napravio oboje”.
Blinken je podsetio da je porodica nekadašnjeg državnog sekretara pobegla u Sjedinjene Američke Države iz nacističke Nemačke 1938. godine, kada je imao svega 15 godina.
– Našavši utočište u Americi, Henri je kasnije napisao kako je lično iskusio šta je naša nacija značila za ostatak sveta, posebno za progonjene i obespravljene – naveo je aktuelni američki državni sekretar.
Blinken je naglasio da je Kisindžer voleo naciju koja je primila njegovu porodicu i da je do kraja života osećao “dužnost i želju da služi Americi, njenom narodu, njenoj ideji”.
– Primljen u američku vojsku sa 19 godina, pridružio se savezničkim snagama koje su oslobodile Evropu u Drugom svetskom ratu, za šta je dobio i vredno odlikovanje – istakao je američki državni sekretar.
Spomenuo je i kako je Kisindžer napisao da je “za razliku od istoričara, akademika ili analitičara, državniku dozvoljeno samo jedno nagađanje, jer su njegove greške nepopravljive”.
Prema Blinkenovim rečima, nekadašnji čuveni državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost, doneo je bezbroj odluka koje su menjale istoriju.
– Služiti kao glavni američki diplomata danas znači kretati se kroz svet koji nosi Henrijev trajni pečat – od odnosa koje je uspostavio, preko alata za koje je bio pionir, do arhitekture koju je izgradio – rekao je državni sekretar.
Istakao je da je Kisindžer čak i u svojoj desetoj deceniji, bio odlučan da gleda u budućnost, kao i u prošlost.
Naglasio je da je Kisindžerova trajna sposobnost da iskoristi svoju stratešku oštroumnost i intelekt, za suočavanje s novim izazovima svake decenije, navodila predsednike, državne sekretare, savetnike za nacionalnu bezbednost i druge lidere da traže njegov savet.
– To važi i za mene – bilo da sam putovao u Kinu više od 50 godina nakon njegovog transformativnog odlaska, ili da sam tražio njegov savet dok smo oblikovali naš pristup veštačkoj inteligenciji, o kojoj je on plodno razmišljao, pisao i savetovao, i tako sve do poslednjih nedelja svog života – utvrdio je Blinken.
Američki državni sekretar poručio je na kraju da je “malo ljudi bolje proučavalo istoriju, a još manje ih je učinilo više da oblikuje istoriju, od Henrija Kisindžera”.
