Na narednoj sednici Kriznog štaba mogle bi da budu ublažene mere za pojedine uslužne delatnosti koje bi bile izuzete iz mera delimičnog zaključavanja, pooštrenih u utorak, najavio je epidemiolog dr Predrag Kon.
Kako sada stvari stoje, polemika u Kriznom štabu će se voditi oko toga da li treba potpuno otključati pojedine delatnosti ili im dozvoliti rad, ali sa skraćenim vremenom. I dalje su najupitniji kafići i restorani, ali bi otključavanje moglo da se odnosi na čitav niz delatnosti – od bravara, preko obućara, do frizeraja.
Medicinski deo Kriznog štaba će već u nedelju analizirati prvi presek rezultata pooštrenih mera, a sednica Kriznog štaba očekuje se u ponedeljak. Ipak, nije isključeno da bi i pre toga moglo da dođe do delimičnog popuštanja mera za takozvani mali biznis, jer zatvaranje najviše pogađa male privrednike, preduzetnike i zanatlije koje imaju jednog ili nekolicinu zaposlenih i koji praktično žive od dnevnog pazara.
Dr Kon je objasnio da bi ovim za početak bili obuhvaćeni frizeri i saloni za lepotu, kao i još neke druge uslužne delatnosti.
Najavu ublažavanja mera odmah su pozdravili predstavnici vlasti Beograda. Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada, kaže da se Grad Beograd od početka epidemije i prvih zaključavanja zalaže da mere ne budu “jedistvene”, već da ih treba posebno propisivati za svaku delatnost, a zatim strogo kontrolisati sprovođenje.
– Mnoge delatnosti, posebno uslužne, uz malo truda mogu krajnje bezbedno da rade. Cilj antiepidemioloških mera nije da građani ostanu bez posla ili primanja, već da zajedno obezbedimo uslove da na bezbedan način obavljaju svoju delatnost – kaže Nikodijević.
Nikodijević ističe da su dve stavke ključne – propisivanje posebnih mera koje omogućavaju rad i strogo i rigorozno kažnjavanje onih koji ih krše. Daje primer frizerskih salona i kaže da nema problema da rade od 8 časova ujutro, do uveče, ako se poštuje distanca i koriste ubrusi umesto peškira kako bi prenošenje virusa bilo onemogućeno.
Do sada su zbog svakog zaključavanja najviše kivni bili oni “mali” koji, kako kažu, žive od dnevnog pazara. Frizeri, šminkeri, radnjice, obućari, ključari, krojači i mnoge druge zanatlije kojima je zbog krize promet već desetkovan i koji bi teško opstali bez državne pomoći. Uglavnom su to radnjice sa svega nekoliko zaposlenih koje uredno državi plaćaju obaveze, a čiji vlasnici nisu imali toliki obrt da bi mogli da naprave novčane zalihe.
U Udruženju frizera Srbije više puta su isticali da je situacija loša i da postoji veliki strah da se većina salona “neće izvući”.
– Jako mali broj klijenata dolazi u frizerske salone, što je dovelo do pada prihoda od 50 do 70 odsto. U unutrašnjosti je problem još veći, jer u nekim mestima pad prometa ide od 80, pa do čak 90 odsto – kažu u Udruženju frizera Srbije.
Sada upozoravaju da bi ih zaključavanje dodatno prizemljilo, a da su mnogi već stavili ključ u bravu, jer kako ocenjuju, “ono posla što ga i ima nije dovoljno da se pokriju porezi, kririja, plate”.
