Srbija se nakrivila baš kao ona kuća u Krupnju koja umalo nije otklizala u utrobu zemlje ili nestala u podivljaloj reci.
Dan pošto je iznuđenim izlaskom kosovskih Srba na Tačijeve parlamentarne izbore i njihovim formalnim ulaskom pod upravu Prištine udaren i pretposlednji štambilj Beograda na prodaju Kosova (poslednji će biti priznanje); dan pošto je Bugarska pod američkim pritiskom odustala od izgradnje Južnog toka i dan u kome se od Srbije očekivalo da uradi isto i tako začepi ruski gasovod pre početka njegove izgradnje, srpski premijer rešio je da javno poruči Angeli Merkel, nezvaničnoj šefici Evropske unije, kako će Srbija, uprkos starim-novim uslovljavanjima Berlina biti pouzdan saveznik Nemačke!
Ali, iz nekih razloga, diplomatska poruka upućena Merkelovoj proizvela je kod Vučića nervozu veću nego što bi se to na prvi pogled dalo naslutiti.
Poznat po tome što je do sada ispunio sve što se od njega tražilo i svestan novih zahteva Brisela i Vašingtona, predsednik srpske Vlade dobio je napad otrežnjenja, a neki bi dodali i zaboravljenog patriotizma.
U nedostatku neprijatelja – danima ih je (pro)nalazio među svojim saradnicima iz kabineta i po kriznim štabovima za odbranu od poplava – jednako vulgarnim i primitivnim rečnikom obrušio se na strane ambasadore (koje hrabro nije imenovao) i na Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (Oebs) kojom iduće godine, da ironija bude veća, treba da predsedava upravo Srbija.
I to zato jer su njegovo premijersko veličanstvo opomenuli zbog cenzure i sve veće ugroženosti slobode medija u Srbiji, što je Vučić doživeo kao napad na sebe i – svoju porodicu?!
Da li se to čovek koji verbalnom agresijom prikriva svoju nesposobnost, nezrelost i zakasnelu svest o izvesnosti jednokratne upotrebe i potrošenog liderstva, prizvao pameti ili je sa njom počeo da se oprašta?
Okružen uglavnom problematičnim ljudima, sumnjivim doktorima i ekspertima razne vrste koji mu služe da ih, uz direktne TV prenose sednica Štaba za vanredne situacije ućutkuje trenirajući strogoću i glumeći kontrolu nad situacijom kojoj nije bio dorastao ni prvog dana, ni kasnije, Vučić mora da je prizvao u sećanje sudbinu svojih prethodnika, srpskih lidera koji su listom bili miljenici Zapada, a onda nestajali sa scene zbog nemilosrdnosti istih međunarodnih adresa iz kojih je trasirana njihova politička i državnička karijera u Srbiji.
Otud možda i tolika Vučićeva bahatost, ona koja od diplomiranog pravnika bez radnog staža pravi magistra demagogije i proizvođača afera i zavera, naprednjaka koji uzalud umiva svoje radikalsko lice.
Čitava bulumenta Vučićevih kadrova, umesto u obnovu poplavljene države, privrednu i druge reforme, upregnuta je u medijsku mašinu koja građanima treba da dokaže kako su jačina i principi srpskog premijera odjednom zasmetali "evrounijatskim i amerikanskim centrima moći". Mo’š misliti!
P. S.
Pre nego što potpiše ugovor o radu ili sedne za volan bilo kog vozila, svaki građanin Srbije mora da priloži uverenje o svom zdravstvenom stanju. Da bi upravljali traktorom morate da budete psihofizički zdravi. Za upravljanje državom to nije uslov.
