Iver ne pada daleko od klade, pa su tako i potomci Nedeljka Kovačevića, jednog od ktitora i tutora manastira Prohor Pčinjski odlučili da krenu njegovim stopama.
I dok je Nedeljko Kovačević, krajem 19. veka u jeku turskog zuluma, uspeo ne samo da sačuva ovu svetinju od propadanja, već i da započne njegovu obnovu zbog čega se i našao na jednoj od fresaka, njegovi praunuci, dva veka kasnije, započeli su akciju prikupljanja sredstava za završetak obnove slikane fasade crkve kako bi se na dostojan način obeležilo devet i po vekova od osnivanja jednog od najstarijih manastira u Srbiji i Evropi.
Braća od stričeva Boban i Nebojša Kovačević već su donirali sredstva za tri ikone na spoljnom delu crkve, a zatim su, nalik na svog pradedu, počeli da okupljaju i animiraju uspešne poslovne ljude da se taj posao što pre privede kraju. Podsetimo, ovo svetilište čuva čudotvorne mirotočive mošti Svetog Prohora Pčinjskog.
Poziv i dijaspori
– U nameri da pomogne obnovu ove svetinje, naš pradeda je obilazio svako domaćinstvo, išao od sela do sela, a mi smo iskoristili prednost 21. veka i to isto započeli, ali preko društvenih mreža. Poziv smo uputili uglavnom svojim prijateljima, uspešnim poslovnim ljudima, ali su dobrodošli i svi verujući ljudi širom dijaspore jer je ostalo da se dovrši još 16 manjih ikona, svaka veličine jednog kvadratnog metra. Svaki manastir krije svoju istoriju, odnosno istoriju nas samih, Srba. Zato je važno da tu istoriju negujemo i sačuvamo budućim generacijama. Svako od nas se na ovaj način ne upisuje samo u eparhijske ili manastirske knjige ktitora, već u srpsku istoriju – poručuje Boban Kovačević (45).
Objašnjava da je za obnovu fasade crkve saznao prošlog leta kada je sa porodicom bio na odmoru u rodnom Bujanovcu.
– Boravili smo u manastiru, u društvu brata od tetke Nebojše Stošića i još nekih prijatelja iz Bujanovca kada se povela priča o proslavi 950 godina manastira i inicijativi da se obnove spoljašnje ikone, odnosno da se izgradi mozaik koji bi u tom slučaju bio dugovečniji. Nebojša je rekao da je on već darodavac ikone Svetog Prohora na glavnom ulazu, a ovi prijatelji su donirali izgradnju česme sa posvetom povodom 950 godina manastira i letnjikovca na nekoliko stotina metara od manastirskog kompleksa. Sam duh te sloge, organizacije i harmonija tog društva probudio je samo još veću želju u meni da se priključim toj akciji s obzirom na to da sam u ovom kraju rođen, ovde odrastao i da me dosta uspomena veže za ovaj deo Srbije. Brat je rekao da će proveriti sa episkopom vranjskim Pahomijem i na tome se završilo. Vrativši se nazad u Beograd i dalje pod utiskom posete manastiru, u razgovoru sa bratom od strica Nebojšom Kovačevićem dolazimo do ideje da zajedno učestvujemo finansijski u obnovi ove svetinje. Bukvalno smo se dogovorili u nekoliko rečenica jer su i njegova i moja porodica sa oduševljenjem prihvatili predlog. Usledio je i blagoslov vladike, što smo doživeli kao privilegiju da se nađemo u grupi vernika koja obnavlja istoriju našeg naroda. Istovremeno, Nebojša i ja smo dobili priliku da obnovimo i deo tradicije naše familije i nastavimo delo našeg slavnog pradede Nedeljka – priču Boban Kovačević.
Molitve i dobrota
Iguman manastira Prohor Pčinski, arhimandrit Metodije (Marković) kaže za “Vesti” da su svi verujući, dobronamerni ljudi dobrodošli ukoliko žele da pomognu u obnovi ove srpske svetinje.
– Manastir Svetog Prohora postoji i opstaje voljom Božjom, molitvama Svetog Prohora, a dobrotom ljudi koji osećaju i prepoznaju manastir kao veliki duhovni svetionik na ovim prostorima naše otadžbine. Prošle godine je u potpunosti obnovljen Kraljev konak koji je izgoreo 2014, a zatim je obnovljena i fasada na severnom i “vranjskom” konaku. Takođe je uređen i plato ispred i u samoj porti manastira. U toku je izgradnja novog vodovoda do manastira koji će snabdevati vodom i okolna sela, a u planu je da se obnovi fasada na samom hramu manastira, kao i zidno slikarstvo kako spoljašnje tako i unutrašnje, ali i da se zameni stolarija u hramu… Planovi su i da se obnovi fasada na južnom konaku, kao i unutrašnje uređenje konaka – ističe iguman.
Prema rečima našeg sagovornika jedan od onih ljudi koji su zaslužni za opstanak manastira je bez sumnje bio i Nedeljko Kovačević:
– Njegovim dolaskom za tutora 1894. godine, za manastir počinje novi graditeljski ciklus jer je svojim izuzetnim i nesebičnim zalaganjem dao veliki doprinos jačanju i razvoju manastira, ali i čitavog kraja, naročito u odnosima sa turskim vlastima. On 1898. godine dovodi vodu sa Kozjaka i gradi veliku česmu u manastiru, naravno mobilišući dobrotvore i priložnike iz okoline, o čemu je postojao opširan zapis.
Sagradio i školu
Iguman navodi da je Nedeljko kupovao imanja po okolini, pa čak i u Skoplju.
– Na kojima gradi objekte na korist naroda i samog manastira. Između ostalog, on je 1906. godine u Bujanovcu kupio imanje na kome se sazidana prva osnovna škola u ovom gradu. Nedeljko je neprestano i neumorno činio mnoga dela na dobrobit naroda, a posebno manastira – podseća arhimandrit Metodije i dodaje da se istovremeno pokazao i kao dobar diplomata tako da je svojim zalaganjem kod turskih vlasti izdejstvovao odobrenje za obnovu manastirskog hrama i kompleksa.
U porodici Kovačević se takođe, s kolena na koleno, prenose predanja o čuvenom pretku čiji lik se našao na jednoj od ikona u samoj crkvi.
– Dosta lepih priča sam se naslušao prvo od svog oca, a kasnije sam dosta toga pronašao u literaturi. Naš pradeda je bio čovek koji je bukvalno svoj život posvetio ovom manastiru, ali i dobrobiti naroda ovoga kraja. Mada nije bio školovan, imao je onaj bistar i preduzimljiv um da je ne samo umeo da novac dobijen od naroda iskoristi za gradnju i kupovinu zemljišta kako bi uvećao manastirsku imovinu, već je i lično vodio sve finansije oko izgradnje nove crkve. Ali, po meni je njegova najveća zasluga bila u odbrani srpskog naroda u stvaranju i pomaganju komitskog pokreta i njihovih akcija 1904. koje su dovele do konačnog oslobođenja od Turaka 1912. godine. Kozjak je bio glavno zborište, manastir Prohora Pčinjskog glavna centrala, a Nedeljko glavni stub i duša tog pokreta. Narod mu se zahvalio zapisom na mermernoj ploči koja se nalazi na severnom zidu u unutrašnjosti manastira i glasi : “Četničkim dobrotvorima Nedeljku Kovačeviću tutoru manastira sv. Prohor Pčinjski, Igumanu Vladimiru Protiću i izginulim četnicima od 1903. do 1912. god.” – navodi Boban Kovačević.
Rodbinske veze
Boban Kovačević objašnjava genezu porodičnog stabla po kome su praunuci ktitora manastira Prohor Pčinski.
– Prapradeda Ivan je imao trojicu sinova: Nedeljka, Stošu i Stojka. Nedeljko nije imao direktnih potomaka, a Stoša je imao sina Manasija čiji su sinovi bili Serafim – otac mog oca, i Blagoje, koji je otac mog brata Nebojše.
Patriotski zanos
Iguman manastira Prohor Pčinjski, arhimandrit Metodije navodi i da je Nedeljko Kovačević iz najbolje namere umalo napravio katastrofu.
– U svom velikom patriotskom zanosu Nedeljko Kovačević čini fatalnu grešku sprovođenjem akcije izgradnje novog hrama rušeći stari kome su tek neznatno bili napukli zidovi. Tako je uništen najveći deo srednjovekovne crkve sa vrednim živopisom, od koga su ostavljeni samo zidovi oltara, kripta sa kivotom Svetog Prohora i južni paraklis Presvete Bogorodice. I pored protivljenja mnogih uglednih Vranjanaca, igumana Vladimira Protića, pa i samog mitropolita skopskog Firmilijana, tutor Nedeljko istrajava na izgradnji novog hrama koji je završen i osvećen 1904. godine o čemu svedoči natpis na fasadi hrama – priča iguman manastira Prohor Pčinjski Metodije.
Hvala porodici Mihajlović
Praunuci Nedeljka Kovačevića obnovili su ukupno tri spoljne ikone: Arhangela Mihaila, Prohora sa čuvenom srnom i za treću čekaju odluku zavoda za zaštitu spomenika bilo je reči da bude kralj Milutin sa crkvom u rukama, ali se još čeka odluka zavoda.
– Kako nam je krsna slava Sveti arhangel Mihailo, odmah sam izrazio želju da pomognemo obnovi ove ikone, ali se za njenu obnovu pre nas prijavila porodica Mihajlović iz Vranja. Kontaktirao sam ih i objasnio naše razloge i zaista im dugujem veliku zahvalnost što su naišli na razumevanje i pristali da umesto ovaj deo južnog hrama pripomognu kao darodavci na ulaznoj porti crkve. Ikone Svetog oca Prohora i Svetog arhangela Mihaila su već postavljene i izgledaju nestvarno, a ostale će, verujem, biti postavljene sredinom aprila.
Centralna proslava 13. juna
Iguman manastira Prohor Pčinski, arhimandrit Metodije kaže za “Vesti” da će se centralna proslava obeležavanja 950 godina od nastanka manastira Prohor Pčinjski održati 13. juna ove godine.
– Nažalost, pandemija COVID-19 nam je poremetila planove, pa će centralna proslava, planirana za prošlu, biti ove godine. U svakom slučaju to će biti veličanstven način da obeležimo veliki jubilej uz prisustvo patrijarha srpskog i predsednika države – otkriva arhimandrit Metodije.
Klinovčanin upisan u istoriju
U knjizi “Klinovac – od prvih pomena do 1987”, Stojadin M. Stojanović navodi da je Nedeljko Kovačević bio prvi Klinovčanin o kome je, iako je bio nepismen, napisana priča u književnom časopisu, ali i prvi čiji je portret po metodu fresko-slikarstva naslikan u manastiru i čije se ime tri puta pominje u zapisima manastira.
Prema podacima ovog autora, Kovačević je rođen oko 1840. godine u Kovačkoj mahali, a umro je 1. oktobra 1912. u manastiru.
Njegovo ime se pominje na spomen-tabli na spoljnom delu zapadnog zida crkve među zaslužnima za obnovu ovog hrama, zatim u samoj crkvi – na zahvalnici komitama i na nadgrobnom spomeniku koje je podiglo bratstvo manastira nekoliko metara jugoistočno od crkve. Na ovom spomeniku nalazi se i Nedeljkova fotografija gde je predstavljen sa fesom na glavi, belih brkova i čakšira, sa štapom u ruci i cipelama na nogama.
Nedeljko Kovačević je zabeležen i na dve slike unutar crkve. Na prvoj, na zapadnom zidu, desno od ulaznih vrata sedi i broji i slaže novac, a na drugoj manastirski momak drži povodnik oglava magarca, a on puni koševe hlebom.
