Blagoju od srca za njegovo srce

Povratak kući: Šupići sa sinom Blagoje posle operacije u Beogradu

 

Šupići su jedinstvena porodica po broju muških potomaka u Hercegovini. A verovatno i celoj BiH! Jer, Dragan (49), vozač u gatačkom Rudniku i Termoelektrani i domaćica Maja (36) imaju sedmoro dece – sedam sinova!

U još uvek pomalo patrijarhalnoj regiji, žestoko uzdrmanoj belom kugom i migracijama stanovništva, nakon ovog podatka mnogi ustanu sa stolice i kažu "svaka vam čast"! Slično u sebi prozbore i njihovi najbliži susedi, motreći ih kako svakodnevno i skladno funkcionišu kao najveća porodica u gradu – iako su u neku ruku i Dragan i Maja došljaci.

On je u grad došao iz gatačkog sela Izgori, ispod planine Volujak, ona sa Boračkog jezera iz opštine Konjic, devojački se prezivala Sarić. Zaljubila se i udala. A onda, na isteku onog i početku novog milenijuma sreća se smešila pod krovom Šupića, i dečaci su se rađali ovim redom: Željko (1998), Vladan (1999), Milan (2000), Mirko (2003), Miloš (2004), Blagoje (2007) i Dušan (2009). I detinjstvo im je srećno poteklo i teklo, svima – sem Blagoju.

Rađa samo muškarce: Majka Maja Šupić sa svojih sedam sinova

 

– Imao je samo šest meseci kada mu je ustanovljen težak oblik srčane mane, hitno je upućen na operaciju u Beograd. Lekari su isticali da su zadovoljni, s tim da će u dogledno vreme morati da urade još jednu intervenciju. I, evo, to vreme je stiglo sad… Ma i ne pitajte me kako mi je bilo kad je prvi put operisan. Trebalo se njemu posvetiti, a i ovi – još mali. Bila sam razapeta, uplašena činjenicom da je Blagoje ozbiljno bolestan i da je operacija teška. I odraslom čoveku kad operiše srce, treba vremena za oporavak, a ne jednom piletu od šest meseci! Najveća želja mi je da su mi deca zdrava, a drugo će se sve stići i postići. Svaki mi je dan lep kad su zdravo – priča majka Maja.

Blagoje je uz brižnu pažnju porodice i lekove, normalno rastao. Ali od pre godinu dana rast se usporio, i morala se obaviti još jedna operacija srčanih zalizaka. Intervencija je nedavno uspešno odrađena u Beogradu, i Šupići su 5. novembra krenuli put svog doma u Hercegovini, kada smo im i uručili 400 evra.

Šupići nam ne bi ni spomenuli novčane tegobe da nismo insistirali da i o tome nešto kažu, jer u ovakvim situacijama naprosto vanrednih izdataka mora biti. Oni su oni planinski, ponosni ljudi, nastoje da i muku prikriju, da sami reše nešto što bi se uz pomoć drugih lakše rešilo. Ne štede se, pokazuju da su spremni da rade razne poslove, samo da ne bi molili za pomoć. Ali, eto ima i dobrih ljudi, a biće ih sigurno još da malom Hercegovcu Blagoju i njegovoj braći pomognu.