Subotom u Fort Grinu sve vibrira. Nešto više od sto prodavaca koji su tu svake nedelje jedva čekaju da stignu kupci sa kojima odmah stupaju u živahnu interakciju, i tada nastaje lokalna atmosfera u kojoj se svi cenjkaju, prepiru i dogovaraju.
Osnivači pijace dobro znaju trikove savremenog poslovanja i da kupovina lakše ide uz veselu muziku. Zato su unajmili DiDžeja koji u šljaštećoj garderobi iz ’70-ih pušta sa male bine disko. Za to vrema Japanci kupuju stare ploče, bakice vintaž i ručnorađeni nakit, dok mladi bračni par odnosi sa sobom starinsku Herman Miler fotelju. A mirisi su pomešani: sveže zeleno povrće, grilovan sir, sveži francuski kroasani, istočnjački začini i pica iz furune na drva.
Na bruklinskom buvljaku se može naći sve i svašta. Od žute staklene moderne lampe proizvedene u Švedskoj, preko starih stomatoloških instrumenata, dizajnirane odeće napravljene u malim serijama, do slanih i slatkih poslastica tek izašlih iz rerni domaćica iz komšiluka.
Buvljak „Fort Grin“ osnovali su 2007. godine Erik Debi i poznati njuorški bloger Džonatan Batler povedeni sećanjem na slične pijace koje su nekada postojale na Menhetnu, a koje se još uvek mogu naći u Engleskoj. Iako projekat može da izgleda neozbiljno i šaljivo, ova dvojica imaju stroge zahteve kada su njihovi prodavci i izlagači u pitanju.
Profesionalizam, redovno pojavljivanje i poštenje su neizostavni. Pored toga se mora održati balans između antikviteta i vintaž robe, rukotvorina i dizajniranih stvari, hrane, novog nakita i odeće. Sve što je novije proizvodnje, a prodaje se na ovom mestu mora biti napravljeno u malim serijama kako bi svaki kupac imao osećaj jedinstvenosti kada sa osmehom krene kući. Takođe je poželjno da sami proizvođači prodaju robu, što daje posebnu draž pregovorima oko cene i ubeđivanju u kvalitet.
Treba znati kupovatiNa bruklinski buvljak najbolje je doći praznog stomaka, jer u suprotnom posetilac neće moći da proba raznvrsne đakonije koje se nude. Takođe je važno znati da ono što se na prvi pogled dopadne, to se odmah i kupuje. Inače može se desiti da ga za pola sata više nema ili da izbije svađa ispred štanda između dvoje ljudi koji tvrde da su prvi videli i da im zato pripada.
Cenkanje je obavezno. Cene su često precenjene, i zato ne treba oklevati da se prodavcu okrenu leđa ako neće da popusti. Sigurno je da će vas povući za rukav i preispitati ponuđenu cenu. Ujutru ima više robe, ali cenkanje teže ide. Uveče je situacija suprotna. |
