Najnoviji podaci Biroa za statistiku (ABS), za mesec oktobar, pokazuju da je stopa inflacije u Australiji smanjena.
Međutim, firme i ekonomisti smaraju da verovatno još nije dostigla vrhunac i da će se to uprkos trenutnom padu ipak dogoditi.
Naime, indeks potrošačkih cena (CPI) za oktobar je bio 6,9, dok je u septembru iznosio 7,3 odsto, saopštio je ABS.
Ovo je blago smanjenje, međutim, cifra je ipak niža u odnosu na prognoze banaka. Recimo, CBA (Komonvelt banka) je procenjivala da će CPI za oktobar biti 7,4 odsto.
Smatra se da je osetan pad cena voća i povrća, u periodu septembar-oktobar, bio ključni faktor koji je doprineo padu inflacije. Naime, godišnji rast cena u tom segmentu pao je sa 17,4 na 9,4 odsto.
Godišnja stopa rasta cena odeće i obuće je takođe pala – sa 7,1 na 5,7 odsto, dok su cene putovanja pale sa 12,6 na 3,7 odsto.
Međutim, sve veći izdaci pritiskaju mnoga preduzeća, koja beleže rast troškova od četiri do deset odsto, uključujući i rast cena. Sve to ih je navelo da deo tih poskupljenja prenesu na potrošače, u vidu viših cena roba ili usluga.
Prema oceni Bena Kera, izvršnog direktora kompanije Eco Outdoor, neki troškovi su posle oštrog skoka tokom proteklih godinu dana počeli da se stabilizuju, pa čak i da padaju.
On je u izjavi za ABC istakao da su pre svega cene transporta za Australiju počele da idu na niže, mada se još nisu vratile na nivo od pre kovida. Ipak, manje cene “šipinga“ predstavljaju svakako dobar znak.
Međutim, postoje podaci koji sugerišu da će inflacija uprkos manjem padu uskoro dostići vrhunac, kaže Marsel Tilijan iz ekonomske kuće Capital Economics.
Prema njegovim rečima, poplave koje već nedeljama pogađaju delove istočne Australije mogle bi da izazovu ponovni skok cena voća i povrća.
– Pored toga, podaci koji su izneti ne uključuje ažuriranje tarifa za komunalne usluge. ABS će uključiti samo one iz decembarskih brojki, koji će biti objavljeni zajedno s podacima za četvrti kvartal ove godine. Cene električne energije su skočile za 15,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal, ali je CPI pokazao mnogo manji rast od 3,2 odsto, jer je veći deo povećanja cena nadoknađen vladinim olakšicama – naglasio je Tilijan.
On pretpostavlja da će rabati u velikoj meri biti iskorišćeni u ovom kvartalu i da će dovesti do skoka tarifa za električnu energiju od 10 posto u odnosu na prethodni kvartal.
Glavni ekonomista BetaShares-a, Dejvid Basaneze smatra da ovi podaci jačaju argumente da Banka državnih rezervi (RBA) treba da zaustavi rast zvanične kamatne stope nakon još jednog očekivanog povećanja idućeg utorka.
– Pod pretpostavkom da će RBA sledeće nedelje povećati kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, to će predstavljati značajno zbirno povećanje kamate od tri odsto u toku ove godine, što će biti najveća osmomesečna promena u gotovinskoj stopi za poslednje 32 godine – istakao je Basaneze.
On je u izjavi za ABC dodao i da je ovo vreme kada je pristupačnost stambenih kredita već blizu najgoreg nivoa u poslednjih 30 godina, kada su kamatne stope na hipoteke bile oko 15 odsto. Istovremeno, rast plata i očekivana inflacija ostaju ograničeni, što dodatno pogoršava dostupnost pozajmica za nekretnine.
Prema saopštenju ABS-a, otprilike polovina zabeleženog pada inflacije uzrokovana je godišnjim usklađivanjem udela pojedinih roba i usluga u potrošačkoj korpi, koje se mere za CPI.
Tako je ukidanje ograničenja na putovanja zbog kovida, kako domaćih, tako i međunarodnih, tokom protekle godine dovelo do dramatičnog porasta udela turističkih usluga u potrošačkom indeksu.
– Ažuriranje pondera u oktobru doživelo je nekoliko promena, od kojih su najznačajnija međunarodna putovanja, koja su porasla sa 0,1 odsto potrošačke korpe CPI na 1,9 odsto – rekla je Mišel Markard iz ABS-a.
Da je ponder ostao isti kao u ciframa iz septembra, godišnja inflacija bi u oktobru bila 7,1 odsto, a ne 6,9 odsto.
Najviše poskupele rente
Glavni rast cena tokom oktobra zabeležile su zakupnine, od 3,5 odsto, u odnosu na septembarskih 2,9 odsto.
Ujedno, cene goriva porasle su za 11,8, u odnosu na 10,1 odsto u septembru, što je uticalo na skok troškova za automobile, pošto je vlada odlučila da ne produži šestomesečno smanjenje akcize na gorivo.
Vrhunac do kraja 2022.
RBA i Trezor očekuju da će inflacija tokom decembra dostići vrhunac od oko osam odsto, pre nego što se smanji tokom 2023. godine.
Kako se procenjuje, efekat viših troškova zaduživanja smanjuje potražnju, a istovremeno neka ograničenja ponude popuštaju. Takođe, poremećaji izazvani kovidom ublažavaju se u mnogim zemljama.