Stariji su doživeli i stalno ponavljaju priču, a mlađi navijači Partizana su odrasli na tom legendarnom sećanju o čudesnom poslednjem kolu, o tom famoznom poslednjem minutu, bolje rečeno poslednjoj sekundi utakmice sa Olimpijom, u kojem su crno-beli posle 11 sušnih godina osvojili šampionsku titulu. Sedmu u istoriji kluba iz Humske…
Naravno, reč je o sezoni 1975/76. kad su igrači Hajduka već otvarali šampanjac, a Bjeković im pokvario slavlje. Godinama posle toga navijači Partizana hvalili su se da je njihov centarfor bio brži od pištaljke, dok su simpatizeri splitskih bilih, a bogami i Crvene zvezde, gorko dodavali da bi se susret u Ljubljani da Bjeković nije dao gol – igrao i danas!
Tim Partizana činili su već iskusni asovi Vukotić i Bjeković, pridošlice iz drugih klubova Trifunović, Istatov, Đurović… i igrači ponikli u omladinskoj školi Stojković, Boško Đorđević… Sve njih vešto je vodio Toma Kaloperović. To je ona sezona u kojoj su navijači Partizana u nekim utakmicama osetili da njihovi ljubimci najzad mogu da prekinu post – pobeda nad
Željezničarom u Sarajevu od 3:1, Vojvodinom od 5:2 i nad Sarajevom od 5:3, ali i ispijali gorke pilule, i to na Stadionu JNA, gde su slavili i Zvezda sa 4:1 i Hajduk sa čak 6:1. U toj neverovatnoj utakmici "jug" je kao nikad pre dokazao odanost navijajući sve žešće posle svakog novog pogotka Splićana!
Tako se, valjda, stvarala ona "hemija" neophodna za osvajanje titule. U pretposlednje kolo Hajduk i Partizan ulaze bodovno poravnati. Nastavljaju "mrtvu trku" – Splićani kod kuće dobijaju Sarajevo sa 4:0, a Partizan Budućnost sa 3:0. Oba tima imaju po 48 bodova, Hajduk gol-razliku "plus 35" naspram Partizanove "plus 29". U poslednjem kolu "majstori s mora" su gosti OFK Beograda i ako pobede, ishod Partizanove utakmice u Ljubljani je nebitan.
Došao je i taj 11. jul 1976. Više od 5.000 navijača crno-belih vozom je otputovalo u glavni slovenački grad i zaposelo celu jednu tribinu pod Bežigradom.
Svako igra i gleda "svoju" utakmicu, s uhom na tranzistoru koji prenosi dešavanja sa one druge. Do 57. minuta Hajduk je šampion. Na obe utakmice je 0:0. Onda, iznenada, OFK Beograd vodi…
U Ljubljani, igrači Olimpije ispucavaju loptu u polje, u tribine, preko ograde. Valjaju se po travi, kradu vreme, a retke šuteve gostiju golman Ljubiša Dalanović skida kao zrele kruške.
Na Karaburmi Hajduk napada i bije iz svih oružja. Petar Borota brani kao lud! Ipak, u 73. minutu Luka Peruzović postiže gol za 1:1. Splićani ponovo stavljaju šampanjac na led. U Ljubljani se ništa ne dešava. Partizan ne može da probije "bunker" Olimpije.
Na Karaburmi kraj utakmice. Pod Bežigradom se još igra. Sudija Maksimović iz Novog Sada nadoknađuje vreme koje su krali igrači Olimpije, dečaci zaduženi za skupljanje lopti, koje je krala i publika ne vraćajući loptu sa tribine. Poslednji napad gostiju… Đurović je poslao loptu u šesnaesterac, Bjeković nije uspeo skokom da dođe do nje, ali odbitak je Stojković ponovo poslao pred gol. Bjeković iz okreta tuče, neodbranjivo.
Gol, 1:0 za Partizan, za pobedu i titulu. Maksimović nije ni stigao da odsvira kraj, to su učinili navijači crno-belih, njih nekoliko hiljada koji su utrčali u teren.
