Pored svog redovnog posla (građevinska firma), Zoran je predsednik Srpskog instituta za javnu diplomatiju sa sedištem u Briselu, porodica mu živi u Srbiji, a njegov je i Pariz.
Opsednut je poboljšanjem ekonomije u rodnoj Srbiji, a jedan od njegovih slikovitih gestova dobronamernosti je i odštampani Ekonomski pasoš, koji ovako objašnjava:
– Primetio sam da je sve manje investitora iz Francuske i drugih zemalja i shvatio da je to zbog loše informisanosti. Stranim investitorima treba doći na noge, znači, reklamirati se i promovisati u njihovoj zemlji.
Zbog toga je Milinković došao na ideju na uradi Srpski biznis pasoš (Serbia Passport Bussines) na francuskom jeziku, namenjen frankofonskom govornom području.
– U pasošu se nalaze sve potrebne informacije, počev od geostrateškog položaja, zatim ekonomski podaci, pa zakoni, povlastice, regulative i kolika je do sada ekonomska razmena između Francuske i Srbije. Sve je to sažeto i veoma pregledno – nabraja Milinković.
U toj njegovoj, a Srbiji posvećenoj brošuri, može se naći putokaz, bolje reći najkraći put za otvaranje firme u Srbiji.
– U ovom pasošu je najbitniji CD na kojem se nalaze svi najvažniji trenutni projekti u Srbiji – ponosan je na svoje delo Milinković.
A kako je sve to koncipirao? Odgovara: "Radom" i dodaje:
– Iskoristio sam sve postojeće informacije koje se nalaze na sajtovima državnih institucija i koje su dostupne svakom, nažalost, samo na srpskom jeziku. Dakle, te informacije i projekte sam preveo. Ovo je tek početak, jer nastavljamo izdavanje istog informatora na engleskom, nemačkom i italijanskom jeziku.
Milinkovićeva očekivanja su velika:
– Sve to radim, na sve strane se angažujem i ulažem svoja sredstva, jer je Srbija moja zemlja i jer joj treba neko ko će je svakodnevno predstavljati na terenu. Moja je ideja da sve to bude ukalupljeno u pasoš, tvrdih korica i na kvalitetnom papiru. Zvuči simbolično i siguran sam da neće biti bačen od strane onih koji ga dobiju. Pasoš je štampan u Srbiji, u tiražu 1.000 komada. Šaljemo ga i slaćemo na adrese firmi iz oblasti koje su najviše interesantne za njih i Srbiju – razrađuje Milinković.
Neugodnosti– Ne krijem, imao sam neugodnosti od nekih institucija koje su smatrale da ove projekte treba da promoviše samo država, a ne privatni sektor, što je ogromna greška, jer bez ličnih kontakata i privatnog biznisa u Srbiji neće biti stranih investicija. Moja logika je da je bolje dovesti 100 srednjih firmi raspoređenih po celoj Srbiji nego jedan veliki projekat u Beograd, gde je rizik, naravno, veći. Evo, zašto: velika firma će lako napustiti projekat, a od 100 malih firmi, neka ih deset napusti, ostaće još 90 – proračun je Milinkovića. |
