Bivši papa Benedikt XVI zatražio je oproštaj za sve “teške greške” u svom postupanju u slučajevima seksualnog zlostavljanja koje su počinili sveštenici tokom njegovog mandata, navodeći da u tome nije bilo nikakve njegove lične greške.
“Imao sam velike odgovornosti u Katoličkoj crkvi. Utoliko je veći moj bol zbog zloupotreba i grešaka koje su se dešavale na tim različitim mestima za vreme mog mandata”, rekao je penzionisani papa, prenosi agencija AP.
Benedikt (94) je odgovorio na izveštaj nemačke advokatske firme od 20. januara, a kojoj je nemačka crkva naložila da ispita kako su se slučajevi seksualnog zlostavljanja rešavali u minhenskoj nadbiskupiiji u periodu od 1945. do 2019. godine.
Benedikt (Jozef Racinger) bio je na čelu nadbiskupije od 1977. do 1982. godine.
Autori izveštaja su okrivili Benedikta za vođenje četiri slučaja u vreme dok je bio nadbiskup, optužujući ga za nedolično ponašanje, jer nije ograničio obavljanje službe sveštenicima koji su bili krivično gonjeni i osuđeni.
U izveštaju se okrivljuju i njegovi prethodnici i naslednici, uz procenu da je tokom decenija bilo najmanje 497 žrtava zlostavljanja i najmanje 235 osumnjičenih počinilaca.
Vatikan je, naime, danas objavio pismo Benedikta kojim odgovora na optužbe, a u kojem je i odgovor njegovog advokatskog tima i njegovih savetnika na 82 stranice o gotovo petogodišnjem mandatu Benedikta u Minhenu.
“Kao nadbiskup kardinal Racinger nije bio umešan ni u kakvo prikrivanje dela zlostavljanja”, naveli su u zaključku savetnici bivšeg pape.
Kako su naveli, izveštaj ne pruža nikakve dokaze da je Benedikt znao za kriminalnu istoriju bilo kog od četiri sveštenika koji se pominju.
“Iz prve ruke sam video posledice najteže greške. I shvatio sam da smo i sami uvučeni u ovu tešku grešku kad god je zanemarimo ili ne uspemo da se suočimo sa potrebnom odlučnošću i odgovornošću, kao što se prečesto dešavalo i dešava”, poručio je bivši papa u pismu.
“Kao i na tim sastancima, još jednom mogu samo da izrazim svim žrtvama seksualnog zlostavljanja svoj duboki sram, svoju duboku tugu i iskrenu molbu za oproštaj,” rekao je on.
Bice da su svestenici stari i od njih vise ne preti opasnost. Pravi hriscanin ne treba crkvu, moze i bez nje da se moli, veruje i zivi hriscanski.