Osim NATO agresije, pukovnik Ilić je bio svedok događaja na Kosmetu tokom devedesetih godina. On je od 1991. do 1997. godine bio komandant aerodroma Slatina kod Prištine.
Rezerviste dovodili iz SrbijeZbog velikog broja funkcija koji mali broj Srba na Kosmetu zauzima, kao i činjenice da su Srbi u svojim firmama imali radnu obavezu, 70 procenata rezervnog sastava Vojske Jugoslavije bilo je iz ostatka Srbije. – Na Kosmetu smo imali oko 50.000 vojno sposobnog srpskog stanovništva. To je bilo sasvim dovoljno da se rezervni sastav odatle popuni, to međutim nije bio slučaj. Mnogi od njih su zauzimali mnogobrojne upražnjene funkcije nastale odlaskom Albanaca ili su bili u policiji, odnosno radili u firmama. Problem je bio MUP Srbije koji je uzeo dosta ljudstva iz rezervnog sastava VJ. U pitanju su vozači, strelci, a dosta ih je i dobrovoljno odlazilo u rezervni sastav policije, jer su kod njih plate bile dobre i redovne – objašnjava Ilić. |
– Tada je albanska omladina otišla sa Kosova. Što preko Albanije, što drugim kanalima, najviše u Zapadnu Evropu. Tada je oko 50 procenata mladih napustilo Kosmet i gotovo svi koji su pravili probleme. Mi preuzimamo vlast i počinje štancovanje diploma. Tako nešto čak i Albanci nisu radili u svoje vreme. Vlast na Kosmetu preuzimaju Srbi, ljudi skromnih mogućnosti, a po mišljenje se ide u Beograd – svedoči pukovnik Ilić.
Na Kosovu ostaju Albanci srednjeg doba, starci, deca i žene. I većina školovanog srpskog kadra je ranije otišla, ostaje samo osrednji kadar koji čeka priliku. Posle "događanja naroda" oni je i dobijaju.
– Kosovo je bilo ispražnjeno od Albanaca. Srbi zauzimaju sve funkcije. U Đakovici je tri posto Srba, a jedan Srbin ima po pet funkcija, gde nisu imali više ljudi, dovođeni su iz centralne Srbije. Sve su bili kadrovi SPS-a, koji su se bavili uglavnom ličnim bogaćenjem, a ne da barem deo Albanaca privuku na našu stranu. Tako jedan Srbin bude i predsednik opštine i predsednik upravnog odbora u jednom do dva preduzeća, član u tri-četiri upravna odbora, pa funkcije u sportu i naravno narodni poslanik – priseća se Ilić.
On daje primer i jednog tada političara u usponu, koji je i danas u vlasti Srbije.
– Bio je blagajnik u Kosovu Polju, a kao odani kadar postaje predsednik jedne opštine gde živi 37.000 Albanaca i 250 Roma. Sva vlast je srpska. On napreduje vrlo brzo, pa čak pred bombardovanje njegov maloletni sin bez vozačke dozvole gazi rezervistu ispred kasarne ‘Kosovski junaci’, ali ne odgovara za smrt vojnika, već se to pripisuje OVK i NATO. Većina koja se tada bavila politikom i pozivala na patriotizam odlično je to unovčila i sa Kosmeta otišla punih novčanika. S nekretninama širom Srbije i Crne Gore, dok je običan narod živeo u bedi po izbegličkim kampovima. Bili su potpuno zaštićeni bilo kakvih posledica – s ogorčenjem se pukovnik Ilić seća tog vremena.
Tu priliku kad je Kosovo "očišćeno" od Albanaca, vlasti u Srbiji nisu znale da iskoriste.
– S diplomama iz paralelnih škola mladi Albanci nisu mogli da se nadaju zaposlenju, a nisu hteli ni da služe "tuđu" vojsku. Otišli su na Zapad, a ostala je mlada ženska populacija. Dobijaju pare iz inostranstva, oblače skupu odeću, minići, skupi parfemi, ne razlikuju se od ostalih devojaka. Tajno flertuju sa Srbima, ljubavne veze su masovne, ali se sve to kao krije. Problem nastaje kad počinju da se nagoveštavaju brakovi sa Srbima. Delegacija ženske omladine odlazi kod Ibrahima Rugove da ga upozori na opasnost. Neki kažu da se dogovorio sa Slobodanom Miloševićem, meni to nije nikad potvrđeno, ali već sredinom decenije počinje veliki povratak Albanaca na Kosmet – objašnjava Ilić.
Prvo skromno i plašljivo, a onda se masovno vraća albanska omladina na Kosmet.
– Organizator povratka je izvesni Redžepi iz Đakovice. Na aerodrom Priština, gde sam tada bio komandant, sleće i do 20 aviona tokom vikenda, prepunih Albanaca koji se vraćaju. Deo njih je međutim, već bio pripremljen za buduće događaje… – prepričava propuštenu priliku Srbije pukovnik Ilić.
|
Bivši komandant prištinskog aerodroma: |
