Bez dlake na jeziku otkriva kako su se srpski kadrovi na Kosmetu, uglavnom starosedeoci, umesto da privuku deo Albanaca na srpsku stranu, bavili bogaćenjem i korupciji od vrha do dna srpske vlasti, što je na kraju kulminiralo pobunom Albanaca.
Bezbednjaci oteli "opasne" rukopisePukovnik Dragoljub Ilić je ubrzo posle bombardovanja Srbije penzionisan. |
Kao u seriji "Moj rođak sa sela", reportere "Vesti" dočekao je pukovnik Dragoljub Ilić, bivši komandant aerodroma Priština, u rodnom mestu u blizini Boljevca. Nakon što je "morao" da se penzioniše, sklonio se na selo, u unutrašnjost Srbije, da provede ostatak života, ali i da u miru prebire po sećanjima o tome šta se to tokom 1990-ih godina dešavalo na Kosmetu i kako smo izgubili južnu srpsku pokrajinu u borbi sa NATO-om. Jedan od retkih svedoka ovih događaja koji je gotovo sve vreme bio u centru dešavanja, odlučio je, ipak, da sa čitaocima "Vesti" iskreno i bez ustručavanja objasni šta je prethodilo otimanju Kosmeta.
– Za komandanta aerodroma Priština postavljen sam 6. marta 1991. godine. Na toj poziciji ostao sam do 2. oktobra 1997. godine, a posle sam tokom 1998. godine ponovo službovao na aerodromu, bio koordinator Ratnog vazduhoplovstva i kopnene vojske u Prištinskom korpusu. Po prirodi položaja, kao komandant aerodroma Slatina, morao sam da pratim sva dešavanja na Kosmetu, zbog bezbednosti aerodroma. To je bio jedan od najvažnijih strateških objekata na Kosovu – počinje razgovor za "Vesti" pukovnik Ilić.
Obuka Zambijaca nemoguća misijaMeđu mnogim dužnostima pukovnika Ilića, bio je i boravak u Centru za obuku stranaca u Mostaru, koji je funkcionisao 1970-ih godina. |
Dok lagano ispija rakiju i posmatra napuštene kuće u gotovo praznom selu, Ilić objašnjava ono što gotovo svakog Srbina interesuje, da li je moglo da se izbegne bombardovanje Srbije.
– Ovo je moja istina. Bombardovanje u onim uslovima nije moglo da se izbegne. Ali, da smo imali bolje sisteme kao što je protivraketni sistem S-300, ne bi krenuli na nas – ubeđen je Ilić.
Taj sistem, međutim, i pored interesovanja i želje Miloševićevog režima, nismo mogli da dobijemo od Rusa u vreme kad je na čelu Rusije bio Boris Jeljcin i kad je ova zemlja i sama bila u ogromnim problemima.
– Ispričaću vam šta mi je načelnik Generalštaba Momčilo Perišić rekao po povratku iz Moskve, gde je poslat sredinom 1998. godine. On je po naređenju Slobodana Miloševića otišao u Rusiju da traži sistem S-300 i još neka sredstva za odbranu od NATO aviona. Rekao mi je da je tamo lepo primljen, pokazano mu je mnogo štošta, hiljade aviona poređanih na aerodromima. Ali to je sve bilo neupotrebljivo, nisu imali goriva, a avioni ako ne lete 30 dana moraju na servis da se proveri hidraulika. Sa druge strane, kaže mi Perišić, širi rejon Moskve čuvalo je pet pukova S-300. Međutim, ispravnih je bilo samo dva. Remont puka ovih raketa traje 24 meseca, pa i da su hteli da nam pomognu, bili smo pred ratom, bilo je kasno. Čak i da su nam dostavili ovaj sistem, to je komplikovano, jer kolona vozila je duga 60-70 kilometara, to avaksi odmah vide i Rusima bi SAD udarile sankcije – objašnjava pukovnik Ilić.
On dodaje da je Srbe u sankcijama održalo selo, dok su ruski oficiri u to vreme prodavali po 200 grama krvi kako bi prehranili porodice, pa su Rusi bili nemoćni da pomognu.
– Rusi su rekli Perišiću da i pored sve volje oni ne mogu ništa da urade i da kažu Miloševiću da pomoći nema. Perišić se vratio u Srbiju i referisao Miloševiću. Ubrzo posle toga je smenjen i na njegovo mesto je postavljen general Dragoljub Ojdanić – objašnjava Ilić.
SUTRA: Kako smo branili Kosovo
Policija s Kosova za 9. martMeđu prvim obavezama koje je po dolasku u Prištinu pukovnik Dragoljub Ilić imao, bilo je organizovanje prevoza policajaca sa Kosmeta u Beograd, pre demonstracija 9. marta. – Preuzeo sam dužnost 6. marta. Imali smo neko slavlje 8. marta u Domu JNA u Prištini, kada su me hitno zvali sa aerodroma. Prebacuju se policajci za Beograd pred proteste opozicije. Celu noć je trajalo ukrcavanje i prebacivanje iz Prištine za Beograd. Pet vojnih aviona i Jatov boing išli su nekoliko puta za Beograd i nazad, da prevezu oko 800 policajaca sa opremom. Tada je Kosovo bilo skoro bez srpske policije – priseća se Ilić. |
OFICIR SA KARIJEROM ISKUSNOG PILOTA
Leteo 3.500 sati
Tokom karijere pukovnik Dragoljub Ilić je leteo 3.500 sati u ratnim avionima JNA i kasnije VJ. Proveo je kao pilot i na raznim funkcijama 18 godina na aerodromu Petrovac kod Skoplja, a onda prebačen na niški aerodrom, gde je bio zamenik komandanta. Potom je 1991. godine postavljen za komandanta prištinskog aerodroma, gde je bio do 2. oktobra 1997. godine.
Tokom jula i avgusta 1998. godine ponovo je službovao na ovom aerodromu, a septembra postaje koordinator Vazduhoplovstva i Kopnene vojske u Prištinskom korpusu. Potom postaje deo tima za saradnju sa Oebsom i NATO-om, tokom verifikacione misije. Vraćaju ga u Beograd, da bi se januara 1999. godine vratio u Prištinu, a 14. marta postaje oficir za vezu i koordinaciju u Prištinskom korpusu, gde dočekuje rat. Po početku agresije, 5. aprila, prebačen je na Topčider na mesto pomoćnika komandanta Vazduhoplovnog korpusa za informisanje i moral. Ceo rat proveo je u podzemnom objektu Straževica.
Za vreme službovanja leteo je na svim avionima Ratnog vazduhoplovstva osim MiG-29. Upravljao je američkim f-86 sejber, avionom TV-2 za obuku, galebom, jastrebom, MiG-21 i orlom.
