Bivša voditeljka i spisateljica Jelena Bačić Alimpić je, zahvaljujući svom desetom romanu, uspela da se nađe na prvom mestu Lagunine top-liste za 2020. godinu, što je jedan od najvećih uspeha u njenoj dosadašnjoj karijeri, za koju priznaje da joj je donela i finansijski uspon.
U razgovoru za štampano izdanje Objektiva Jelena se prisetila svojih spisateljskih početaka, suza koje je prolila pišući svoje knjige pored dvoje dece, i otkrila nam čime planira da obraduje čitaoce.
– Kad su mi saopštili da je „Neki drugi život” prvi na Laguninoj listi, svakako sam osećala veliku radost, ali tu radost mi je umanjila nemogućnost da tu divnu vest podelim sa mojim prijateljima i čitaocima onako kako sam navikla.
Šta mislite, zašto se nalazite na vrhu čitanosti u Srbiji? Zašto vas ljudi toliko vole?
– Jaooo, ja baš ne mislim da me ljudi vole (smeh). Šalu na stranu, sigurna sam da je reč o emociji koju nose moje knjige. Kada pišem, vi ne možete da shvatite kolike suze ronim, pa izlazim na terasu da se nadišem. Plakala sam pišući svaku knjigu. Prvih pet ili šest pisala sam u kući, pored supruga i dece, dok nismo kupili vikendicu na Fruškoj gori. Kad sam pisala prvu knjigu „Ringišpil”, moj sin Marko je imao 15 godina, a sećam se da sam toliko plakala dok sam ga pisala da me je zagrlio i rekao: ‘Mama, možeš li da mi obećaš da nećeš umreti dok je ne napišeš?.
Da li je neko od vaše dece povukao spisateljski talenat na mamu?
– Marko ne definitivno, ali Dunja ima neverovatan talenat za pisanje. Ona već sad piše fenomenalne eseje na engleskom. Igrom slučaja, studira na engleskom, tako da su i tamo primetili taj njen talenat, međutim, to ipak nije put kojim će ona ići.
Nedostaje li vam televizija?
– Ni najmanje. Nijednog trenutka nisam pomislila: ‘Eh, da mi je da se vratim’. Prošlo je već osam godina od moje poslednje emisije i sad se obično pred kamerama pojavljujem kad je u pitanju
promocija neke moje knjige. Iz tog posla nedostaju mi samo ljudi i timski rad. Nove programske šeme mi nikako ne odgovaraju i mislim da se nikako ne bih uklopila. U ovom usamljeničkom
spisateljskom životu osećam se mnogo ispunjenije, a daleko više zarađujem. Imam ogromne tiraže i, hvala bogu, uspela sam da postanem nezavisna u smislu da danas isključivo zarađujem od prodaje knjiga.
