Bivša američka agentkinja otkriva zašto SAD ne smeju da udare na predsednika Rusije

EPA-EFE

Zloglasna američka CIA je kroz istoriju pokušavala (a ponekad i uspevala) da likvidira brojne svetske predsednike, premijere i kraljeve koji su joj smetali, ali nikako nema nameru da pokrene plan za ubistvo Vladimira Putina, iako je on u očima Amerike maltene đavo lično.

Ovo je u autorskom tekstu za “Njujork post” napisala Rebeka Kofler, bivša agentkinja američke Odbrambene obaveštajne agencije (DIA, “Defence intelligence agency”).

– Putin je za Amerikance definitivno loš momak. Njegove snage su bombardovale ukrajinske gradove, ruske rakete su pogađale vitalnu infrastrukturu, njegov rat sa Ukrajinom je doveo do globalne energetske krize i izazvao naglo rastuću inflaciju širom Zapada. Mnogima se uklanjanje Putina čini kao lako rešenje. Ali, iako tajna doktrina CIA dozvoljava u izuzetnim slučajevima ciljana ubistva stranaca, Vašington sigurno neće narediti atentat na ruskog predsednika. Za to postoji tri razloga – smatra Kofler, i objašnjava:

– Prvo, Ustav SAD zabranjuje upotrebu smrtonosne sile izvan zona oružanih sukoba osim ako se ne koristi protiv pojedinca koji predstavlja konkretnu i neposrednu pretnju da načine ozbiljnu štetu SAD i koji učestvuje u neprijateljstvima protiv Amerike, a i to samo kao poslednje sredstvo. Putin ne ispunjava ovaj uslov. Tačno je da je CIA u prošlosti ciljala strane lidere. Nakon terorističkih napada 11. septembra, CIA je sprovela antiteroristički program ubistava komandanata Al Kaide a tu tajnu misiju je odobrio predsednik Džordž Buš. Akciju su izvele privatne paravojne firme koje zapošljavaju bivše operativce specijalnih snaga.

Ona je podsetila da je CIA vodila i tajne operacije protiv stranih lidera koji su se smatrali pretnjom za SAD. Među metama su bili kubanski lider Fidel Kastro, prvi premijer Konga Patris Lumumba, dominikanski diktator Rafael Truhiljo, predsednik Indonezije Sukarno i predsednik Južnog Vijetnama Ngo Din Dijem. Korišćeni su smrtonosni virusi, eksplozivne cigare i druge taktike koje viđamo u špijunskim trilerima, piše Kofler.

– Ali, nakon izvršne naredbe predsednika Džeralda Forda iz 1976. godine koja je zabranila politička ubistva od strane zaposlenih u američkoj vladi, agencija se uglavnom izvukla iz ovog prljavog posla. Izveštaj od 89 stranica pod naslovom „Sažetak činjenica – Istraga o umešanosti CIA u planove za ubistvo stranih lidera“ uklonjen je iz Nacionalnog arhiva – navela je ona.

Agentkinja, koja je u DIA bila glavni analitičar za Rusiju, kaže da bi operaciju ubistva Vladimira Putina bilo izuzetno teško realizovati, čak i kada bi CIA dobila predsedničko ovlašćenje za takvu akciju.
– To je drugi razlog. Putin i članovi njegovog najužeg okruženja su pod stalnom zaštitom Federalne službe bezbednosti. Samog Putina štite najelitniji specijalci iz Službe bezbednosti predsednika, ili kako ih mi ovde zovemo „Ljudi u crnom“. Malo je verovatno da bi bilo ko osim obezbeđenja i ljudi od najvećeg poverenja mogao da se približi Putinu – napisala je Kofler.

Treći i najvažniji razlog

Kao operativac sa decenijama rada u KGB-u, jednoj od najbrutalnijih svetskih obaveštajnih službi, Putin je veoma spreman za pokušaj ubistva i verovatno je smislio razne planove za takve situacije, naglašava Kofler.

– Tokom jedne davne vežbe meni i mom saradniku, vojnom i obaveštajnom psihijatru, postavljeno je pitanje: „Ako se bi se američke specijalne snage, Foke na primer, približile Putinu, da li bi se on ubio ili predao“? Ni jedno ni drugo, odgovorili smo oboje. Kolega i ja smo procenili da će Putin pre pokušati da uzvrati ili jednostavno pobegne, nego da izvrši samoubistvo ili kapitulira. Špijunski majstor je razvio više scenarija, i ako plan A ne uspe, on bi izvršio plan B, a zatim plan C. On razmišlja unapred i ako mu je život u opasnosti, u sekundi bi smislio rešenje koje nikom ne bi palo na pamet – kaže Rebeka Kofler.