“Bitno je da nastavimo evropski put”

Tanjug

Nova metodologija za Srbiju, ako odlučimo da je primenimo, nije loša, ali nije ni ništa posebno bolja, izjavila je ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Ona (nova metodologija) vodi ka vesštačkom ujednačavanju regiona, ali se mi zbog toga ne žalimo, kaže ministar.

Joksimović je gostujući na TV Pink naglasila da Srbija inače već pregovara po veoma teškoj i rigidnoj metodologiji i precizirala da smo bili jedina država koja pregovora, a koja je morala da započne pregovore sa najtežim poglavljima vladavine prava – 23 i 24 i u našem slučaju poglavlju 35, odnosno praćenjem normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

“Mi ne možemo ni jedno drugo poglavlje da otvorimo ukoliko izveštaj o napretku ne pokaže državama članicama da ima napretka u tim poglavljima. To je vrlo uslovljavajuća metodologija koja je zato nama donela jedan sporiji proces nego što bi realno trebalo da bude”, kazala je Joksimović.

Prema njenim rečima, nova metodologija je napravljena prvo na inicijativu Francuske, nakon čega su i neke druge zemlje imale svoje inicijative, pa su sve te inicijative uobličene u novu metodologiju koju je Evropska komisija predstavila.

“I da prihvatimo metodologiju nećemo mnogo izgubiti, ovo je ono što posle šest godina mogu i smem da kažem, a to je da je nova metodologija veštačko ujednačavanje regiona. Ne treba da se žalimo, imamo najveće odgovornosti i od nas se najviše očekuje”, navela je ministar.

Naglašava i da Srbija nema problem sa tim da bilo ko u regionu napreduje ističući da samo želi da se zadrži realan i objektivan odnos prema našem napretku.

Navodeći da se mnogima ne sviđa činjenica da se Srbija znatno odlepila od regiona u svom napredovanju, Joksimović kaže da kada ste najveći u jednom regionu, onda imate i više obaveza.

“Zato mi nismo negativni prema drugima, mi podržavamo da svi drugi napreduju i to je naša obaveza kao noseće država regiona”, navela je.

Joksimović navodi da čim se pokrenula priča o novoj metodologiji krenula je i priča da neki u regionu mogu brzo da nas prestignu.

“Pa šta? Hajde da vidimo ko to unosi lažnu utakmicu u region koji je ionako sav u krhkim odnosima. Ne treba da prihvatimo takvu vrstu lažnog takmičenja, neka svako napreduje, neka prestignu, nama to nije problem, mi nećemo da gradimo loše odnose na pitanju evropskih integracija”, naglašava ministar.

Govoreći o predloženom sankcionisanju u novoj metodologiji, Joksimović kaže da je upravo to ono što se njoj ne sviđa.

Kako pojašnjava, mi i sada imamo suspenzivne mehanizme – ako nema napretka u određenoj oblasti mi ne otvaramo nova poglavlja.

“Sama činjenica da nećete dalje napredovati je dovoljna, šta znači to vraćanje u metodološkom smislu na početak procesa. Ja lično imam rezerve prema tom modelu, ali to su pojedine države EU htele, kako bi imale strožiji politički nadzor nad tim procesom”, kaže Joksimović.

Dodaje da ako je tako, onda su prava tema članice EU koje su postigle znatne benefite svojim članstvom u EU, pa ako imaju pogoršanja u određenim oblastima, onda bi na njih trebalo da se odnosi takva vrsta sankcionisanja.

“Mi kao zemlja kandidat ne utičemo na evropske politike, na proces donošenja odluka i ja zato mislim da je to prestroga varijanta, ali mi nećemo bežati ni od toga, Srbija je pokazala da može da pregovara po najtežim metodologijama i što se mene tiče možemo i da prihvatimo”, kaže ministar.

U svakom slučaju, da li će Srbija nastaviti evrointegracije po novoj ili staroj metodologiji, dogovoriće se unutar Vlade i sa predsednikom Vučićem, kako kaže Joksimović.

Navodeći da su predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić rekli da im se dopadaju neki elementi nove metodologije, Joksimović kaže da ima elemenata za koje može da se složi, ali da je njena uloga kao ministra za evropske integracije da kaže na analitičan i stručan način šta će to značiti za proces Srbije a, dodaje, da bi to rekli moraju da čuju i od država članica kako bi to primenili na naš proces.

“Slažem se da u načelu ne treba da budemo negativni oko ove metodologije, ali da treba pažljivo da analiziramo, jer to je mučan i drugotrajan posao za celo društvo i ne bih volela da se smanji domet onoga što smo već uradili”, kazala je.

Odgovarajući na komentare da je do sada otvoreno “samo 18 poglavlja u evrointegracijama Srbije”, Joksimović ističe da se ne slaže sa tim da je to “samo” i ističe da takvu vrstu potcenjivanja neće dozvoliti kao ministar za evropske integracije, pogotovu zato što zna u kako teškim uslovima je Srbija radila na putu ka EU.

Kaže i da u EU postoji negativna atmosfera po pitanju proširenja, kao i da nije sada situacija kao što je bila pre 10-15 godina, kada je niz država pod lakšim uslovima vodilo pregovore o pristupanju.

“Ali, mi tada nismo počeli pregovore, tada smo imali proevropsku elitu, koja je imala proliferaciju evropske retorike, a od reformi ništa”, naglašava.

Kada je Srbija započela pregovore, mi smo imali oprezniju, ali evrorealističnu retoriku i ušli smo duboko u proces reformi koji je težak i zahtevan i koje se u međuvremenu usložio i to znatno, a pritom se napravila dodatna nepovoljna atmosfera za proširenje, ne specifično zbog Srbije, već zbog problema sa kojima se EU u međuvremenu susrela, odnosno države članice.

Kaže i da postoje države u EU koje su veoma nenaklonjene proširenju i tu nije razlog specifično Srbija ili Severna Makedonija, već je došlo i do problema u određenim zemljama, kao što su ekonomski problemi, migracije, desničarske snage…

“Mi to ne treba da gledamo na taj način da baš Srbiju neko specifično ne želi, ja to ne gledam tako. Srbija i to svi znaju je najvažnija zemlja u regionu i to ne treba kriti, jer to je činjenica. To ne znači da su drugi manje bitni i manje uspešni, ali trenutno stanje je tako”, naglašava Joksimović.

Komentarišući navode o ekonomskim potsticajima predloženim u novoj metodologiji, Joksimović kaže da će se tek videti kako će biti definisano i pojasnila da postoje predpristupni fondovi – IPA fondovi, koje Srbija kao zemlja kandidat koristi, a postoje i kohezioni fondovi koji su dostupni zemljama kada postanu članice.

“Ti fondovi su namenjeni smanjenju regionalne razlika na nivou cele EU, to su fondovi koji su znatno veći od prepristupnih fondova. Po Lisabonskom ugovoru, na kojem počiva EU, da biste koristili strukturne fondove iz zajedničkog budžeta vi morate i da uplaćujete u budžet EU, a to može samo članica”, objašnjava.

Upitana da prokomentariše navode frnacuskog predsednika Emanuela Makrona da su u Srbiji više viđene kineske i ruske investicije, nego one koje stižu iz EU, Joksimović ističe da je EU najviše investirala u Srbiju.

“Kada govorimo o investicijama, to su kompanije, a tu prednjači uloga evrospkih kompanija i to svi znamo”, kazala je Joksimović i naglasila da tih investicija ne bi bilo da Srbija nije na evropskom putu.

“EU je najveći donator bespovratnih sredstava kroz IPA fondove. Što se tiče država članica EU, Nemačka je najveći bilateralni donator”, od 2000-te godine bespovratno je opredelila više od 1.8 milijardi evra kazala je.

Odgovarajući na pitanja u vezi vizne liberalizacije u srpskoj južnoj pokrajini – KiM, Joksimović navodi da ako smo svi građani, a jesmo, zašto onda da nemamo svi i ista prava u regionu i dodaje da ne misli da je to loše za bilo koga.

Dodaje da je pitanje KiM pitanje koje je od početka dodatni politički uslov, što niko nije krio.

Ističe da je predsednik Vučić uradio veliku stvar za sve nas time što je stvari na jasan način postavio.

“To nije lako u politickom smislu, nije lako nepopularne stvari govoriti i reći ljudi suočavamo se sa nekim stvarima koje moramo da rešimo i zbog naše budućnosti i zbog stabilnosti koja će i nama značiti, kao i za razvoj naše ekonomije. To ne znači nikakvu izdaju kao što mnogi hoće da to imprementiraju”, ističe ministar.

Komentarišući navode nekih političkih lidera u Beogradu, koji su pričali da na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, održanoj tokom proteklog vikenda, Vučić tajno pregovara i dogovara status Kosmeta, Joksimović ističe da su “to takve gluposti i zlonamerne insinuacije”.

“Tamo su se vodili vrlo važni, otvoreni, državnički razgovori na kojima je Vučić na najbolji način promovisao i štitio naše interese, kao i svi mi kao delegacija”, kazala je ministar.

Kako kaže, predsednik Vučić je uradio veliku stvar, što je rekao da bez obzira što su neke stvari za nas teške, mi moramo da idemo u rešavanje tih stvari, što ne znači da nećemo štiti naše interese, naprotiv.

Navodeći da su te stvari nasleđene, Joksimović ističe da to nasledstvo ne može stalno da bude izgovor za izbegavanje rešavanja.

Za rešenje potrebna je i druga strana, kaže Joksimović i dodaje da je trenutno druga strana potpuno nezainteresovana i nije konstruktivna.

Kako kaže, nekada kažu da su reforme najvažnije, pa onda ipak istaknu odnos Beograda i Prištine, a ako kažete da su odnosi Beograda i prištine najvažnije, onda će vam reći da su to ipak reforme.

“Nije to tako lako odvojiti, to je sinergija različitih političkih uslova. Mi smo dobrovoljno ušli u proces i mislim da je naš interese da to sprovodimo dalje”, kaže Joksimović.

Ističe da je Srbija u obavezi i da sasluša druge i dodaje da su predstavnici Srbije strpljivi, kao i da žele i hoće da čuju šta su interesi i planovi drugih da bi mogli da kreiraju svoje održive planove.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u delegaciji Srbije bili su predsednik Vučić, premijerka Brnabić, kao i ministar Joksimović koja je prisustvovala sva tri dana što, prema njenim rečima čini, da je Srbija bili jedna od najbrojnijih delegacija na najvišem nivou i to na, kako je ocenila, svetskom događaju godine u međunarodnim odnosima.

“To govori o ugledu koji Srbija ima i na kraju o nekoj vrsti poštovanja koje smo svojom odgovornom politikom ipak kreirali kao zemlja sa kojom može da se sedne za sto, da se razgovara o problemima i pozitivnim stvarima”, kazala je.

Dodaje da ne bi volela da Srbija “digne ruke na pola puta” od evrointegracija dodajući da je to loš pristup.

“Treba da nastavimo dalje. Biće izazova, ali to je odgovornost i zato su nas građani i birali i kada ih pitate da li su za evropske integracije u smislu procesa, bez obzira što vide probleme, i dalje je znatno više od polovine za članstvo”, zaključila je Joksimović.