Građani BiH u nedelju će na opštim izborima birati članove Predsedništva BiH, poslanike u Parlamentu BiH te u entitetskim i kantonalnim parlamentima, ali sve oči javnosti u Republici Srpskoj pa delom i u regionu biće uprte u trku za predsednika Srpske gde su najveći favoriti dosadašnji srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik i kandidat opozicije, dosadašnji narodni poslanik iz PDP-a, Jelena Trivić.
Kampanju iza nas brojni analitičari i novinari ocenili su kao jednu od najdosadanijih u istoriji, dosta predvidivu i sa niskim stepenom kreativnosti političkih partija. Tek u poslednjoj sedmici svi vodeći subjekti su se žešće aktivirali pa su pojačali tempo kako na terenu, tako i u medijima, a bilo je i prljavština, ali u nešto manjem obimu nego ranije.
Kao i u prethodnim izbornim ciklusima, objavljivan je niz istraživanja javnog mnjenja od kojih je većina došla od prilično nekredibilnih agencija, dok u nekim istraživanjima nije objavljeno ni ko ih je radio. Ta istraživanja su uglavnom davala prednost Dodiku i vladajućoj koaliciji oko njega.
Ipak, prema nezvaničnim saznanjima, sve partije u Srpskoj proteklih sedmica baratale su nešto drugačijim podacima od onih koji su isplivali u javnost, i na osnovu njih, Trivićeva i njeni partneri su pokazivali veliki optimizam.
– Prema tim istraživanjima Trivićeva je u blagoj prednosti pred Dodikom bila tokom celog septembra. Istovremeno, u drugoj pojedinačnoj trci, onoj za Predsedništvo BiH, Željka Cvijanović je bila u gotovo nedostižnoj prednosti pred Mirkom Šarovićem. To se tumači na način da je gro kampanje opozicija usmerila prema Dodiku, a da je za to vreme ojačala pozicija Cvijanovićeve. Da nešto ne štima u rezultatima anketa koji su objavljivani proteklih dana i gde je Dodik imao veliku prednost, svedoči i salva napada isključivo na Trivićevu, od famoznog dokumenta iz SAD koji navodno pokazuje da su Amerikanci dali 10 miliona dolara za njenu kampanju, pa nadalje. Ispostavilo se da je dokument klasičan falsifikat, ali merljivost uticaja te priče na javno mnjenje sad i nije moguće utvrditi – kaže za “Vesti” dobro upućen sagovornik blizak vladajućim krugovima u Srpskoj.
I jedna i druga strana javno šalju optimistične poruke. I dok je Dodik gotovo siguran u pobedu za šta je u prethodnom periodu obezbedio i podršku Vladimira Putina i Viktora Orbana, Trivićeva se trudila da građanima što detaljnije predstavi program sažet u deset tačaka čija je suština borba protiv korupcije.
– Naravno da mogu da pobedim i sva istraživanja koja mi imamo govore tome u prilog, ali najbolja anketa će biti u nedelju. Kampanja je do jednog momenta proticala u normalnom tonu, onda je krenuo niz serijskih napada na mene, laži, prljavština. To samo znači da je režim u panici, očaju, da ne preza ni od čega, pa se bave sa mnom, mojom porodicom, iznose neke lažne dokumente o nekim navodnim milionima koji su došli u Republiku Srpsku pomoću kojih bi ja trebalo da pobedim, iako su ti dokumenti napisani na lošem engleskom i sve je ispalo na kraju smešno – poručuje Trivićeva.
Borba za predsedničku poziciju najvažnija je jer će predsednik biti taj koji će dati mandat budućem premijeru. U tom smislu nešto je manje bitno ko će u startu imati većinu u republičkom parlamentu jer iskustvo iz prethodnih godina govori da su promene stranačkih dresova u Srpskoj, odmah posle izbora, postale sasvim normalna stvar i da se prilikom formiranja većine uvek traže “preletači” na drugoj strani.
Više od 7.000 kandidata
Na ukupno 5.903 biračkih mesta u BiH u nedelju, 2. oktobra, mogućnost glasanja na Opštim izborima imaće 3.368.666 birača.
Broj birača koji glasaju putem pošte je 63.264 i nešto je manji nego prethodnih godina što govori da dijaspora i nije preterano zainteresovana za glasanje u matičnoj zemlji. Na glasačkom listićima će se naći ukupno 127 političkih subjekata sa imenima 7.258 kandidata.
U Srpskoj će svaki birač na biračkom mestu dobiti četiri listića, za predsednika, Predsedništvo, parlament Srpske i parlament BiH, dok će u FBiH glasati za Predsedništvo, parlament FBiH i skupštine svakog od 10 kantona. U FBiH se predsednik ne bira direktno nego u parlamentu nakon opštih izbora.
“Dokaži da si gluv i slep”
Promenjena su i neka pravila na biračkim mestima koja bi trebalo da otežaju izborne krađe po kojima su pojedini regioni u BiH odavno poznati. Glasač će prilikom glasanja leđima biti okrenut biračkom odboru što bi trebalo da spreči fotografisanje listića, a pojačane su kontrole glasanja slepih i gluvih osoba, pa će svaka od njih morati da donese potvrdu od lekara da imaju takav hendikep.
