Teška sudbina 24-godišnjeg Nikole Mrkajića iz Šimanovaca, koji je pre četiri godine doživeo saobraćajnu nesreću, zbog čega je tri meseca bio u komi, kao i borba njegovih roditelja da sinu omoguće adekvatno lečenje duboko je ganula mladu čitateljku "Vesti", 22-godišnju Mariju Stančević iz Frankfurta. Tako je nedavno plemenita studentkinja uz blagoslov oca Simona Turkića, paroha u metropoli na Majni, u hramu Vaskrsenja Gospodnjeg, u naselju Galus, povela humanitarnu akciju za ovog mladića, kako bi nastavio lečenje u Rusiji, koje je dalo dobre rezultate. Zahvaljujući razumevanju i plemenitosti mnogih parohijana, Marija je uspela da od zemljaka prikupi dobrovoljne priloge od ukupno 1.235 evra. Ovu vrednu donaciju uputila je Nikoli posredstvom Redakcije "Vesti" u Bad Filbelu. Nedugo potom, u beogradskom Dopisništvu "Vesti" novac je preuzela Nikolina majka Sunčica Mrkajić.
– Marija je zaista divno stvorenje. Sve nas je oduševila željom i angažovanošću da nam pomogne. Znam da joj nije bilo lako da sve sama organizuje i sprovede u delo. Zahvaljujemo joj se od sveg srca, kao i svim ostalim dobrim ljudima koji su dali priloge za nastavak Nikolinog lečenja. Koliko sutra otići ću da kupim avionske karte za odlazak u Rusiju. Do sada smo uz pomoć ovako dobrih ljudi i njihove podrške uspeli da sinu omogućimo ukupno pet terapija zamene matičnih ćelija u Moskvi, koje mu mnogo pomažu. Ruski specijalisti su izuzetno zadovoljni njegovim napretkom, a rezultati su vidljivi, na veliku radost cele porodice. Od kada smo počeli lečenje ovom metodom, Nikola je mnogo bolje, pre svega u neurološkom smislu. Kapacitet njegovih moždanih funkcija se povećao sa pređašnjih 60 odsto na 80. Zato planiramo da Nikoli nađemo zaposlenje kako bi se što više uključio u životne tokove – ispričala je hrabra majka Sunčica, koja ne odustaje od napora da sina osposobi za normalan život.
|
Vaši smo dužnici! – Ovom prilikom želim da se još jednom do neba zahvalim jednoj našoj dobroj prijateljici iz daleke Australije, koja ulaže velike napore da pomogne mom Nikoli, organizujući brojne humanitarne akcije. Zahvaljujući njoj i njenim prijateljima, koji su nam i ranije pomagali, Nikola je išao redovno na fizikalne terapije i banjsko lečenje, koje takođe umnogome utiču na njegov oporavak i ublažavaju posledice udesa. Sve to je plaćano mimo terapija za Rusiju, što nikako nije zanemarljivo, imajući u vidu da je sve to veoma skupo. Naša porodica to nikako ne bi mogla da mu omogući jer mi je i suprug krhkog zdravlja, a ja već dugo ne mogu da pronađem zaposlenje – poručila je Sunčica Mrkajić. |
Ipak, priznaje da to nije nimalo lako. Dugotrajna borba iscrpla je sve, pa i samu Sunčicu. Inicijator je brojnih humanitarnih akcija, zahvaljujući kojima je Nikola započeo najnoviju metodu lečenja u Rusiji. Posledice Nikolinog udesa bile su izraženi problemi sa balansom, motorikom i glasom, naglim promenama raspoloženja…
Samim tim, u potpunosti je zavisio od pomoći drugih ljudi. Svima koji su ga znali bilo je veoma teško da zamisle da će se Nikolin život zauvek tako nastaviti i da više nikada neće biti isti onaj mladić, vedar, pun života i poleta.
Podsećanja radi, kada se Nikola probudio iz kome usledio je dugotrajan oporavak, prvi koraci, prve reči… Istina, zbog povreda koje je tada zadobio, a one su bile u većoj meri neurološke, nego ortopedske, Nikola je dugo vremena bio u specifičnom stanju jer i pored jakog intelekta, nije imao nikakvu kontrolu nad ponašanjem. To se sada umnogome promenilo uz pomoć terapija u Rusiji.
– Borba za zdravlje mog sina i dalje traje. Sledeći odlazak u Moskvu na lečenje Nikoli je zakazan 1. aprila, a mi smo prikupili ukupno 1.200 evra od 6.800 koliko košta lečenje, put i boravak u Moskvi. Sve je teže prikupiti novac, posebno jer je mnogo dece bolesno i njima je potrebna tuđa pomoć za lečenje u inostranstvu. Do sada smo organizovali razne humanitarne koncerte, ali i to je, nažalost, sada otežano zbog lošeg ekonomskog stanja sugrađana. Ipak, nadamo se najboljem, kao i tome da ćemo do tada uspeti da obezbedimo i ovu sumu uz pomoć ljudi dobrog srca. Teško je sada stati, ali mi sami ne možemo da dobijemo ovu bitku. Reći samo hvala je tako malo za svu dosadašnju podršku plemenitih ljudi širom Srbije, ali i dijaspore. Ipak, želimo da znaju da im to nikad nećemo zaboraviti i da ćemo ostati njihovi večiti dužnici – kaže odlučno Sunčica Mrkajić, izbeglica iz Tuzle.
