– U mnogo čemu su Tito i Staljin imali pravi privatni aranžman. O tome svedoči, na primer, pismo Tita Staljinu od 5. jula 1944. godine. Pismo je bez zaglavlja, ne upućuje da jedna institucija drugoj, već je sasvim lično. U njemu doslovno Tito piše: "Biće nam potrebna najveća Vaša pomoć da bismo mogli što pre rešiti pitanje Srbije, koje je za nas veoma važno, jer od toga zavisi konačan uspeh u stvaranju demokratske federativne Jugoslavije."
Zanimljivo je i da Tito na sastanke sa Staljinom nije vodio nikoga, čak ni najbliže saradnike. On nije hteo da bilo ko zna o čemu se razgovara sa Staljinom, kaže Simić.
Jedan od tih ključnih sastanaka odigrao se u Krajovi. Tito se u leto 1944. nalazi na Visu koji je pod kontrolom Engleza. Odlučuje se da krene avionom na put, ali ostavlja pratnju pred kućom u kojoj je boravio. Stiže na aerodrom i poleće. Avion isprva hvata kurs prema Italiji, ali, kada je ušao u italijanski vazdušni prostor, on zaokreće na istok i odlazi u Krajovu. Čak ni posada nije znala koja im je krajnja destinacija.
Knjiga prijemaStaljin je očigledno pridavao mnogo pažnje pitanju Jugoslavije, te su bili raspoloženi da saslušaju Tita pod njegovim uslovima. Titu je tajnost bila najvažnija, a tome je prepreku predstavljala "Knjiga prijema" koju su Staljinovi sekretari vodili u minut kad je reč o sastancima u Kremlju, tako i sastancima u podmoskovskoj dači. Beležilo se ne samo ko je na susrete sa Staljinom dolazi, već i tačno vreme dolaska i odlaska. Izuzetak je napravljen baš za vođu jugoslovenskih komunista, pa tako nijedan od dva Titova sastanka u Moskvi nije evidentiran u "Knjizi prijema".
|
– Formalno je Tanjug objavio da je Tito otišao u zapadnu Srbiju u inspekciju svojih jedinica. Dakle, trebalo je zavarati sve. I Engleze i jugoslovenski vojni vrh. Partizanske jedinice u Srbiji u leto 1944. vrlo su slabe i malobrojne. Zapravo, od propasti Užičke republike, partizani u Srbiji više nisu predstavljali nikakvu ozbiljnu silu – dodaje Pero Simić.
I zaista, kad se pogledaju izveštaji koje partijski opunomoćenici za Srbiju šalju Titu tokom čitavog rata, jasno je da je partizanski pokret u Srbiji bio veoma slab. Tako 1942. godine Tito u Srbiji ima ravno 752 borca, a u septembru naredne godine 890 boraca i oko 900 članova Komunističke partije.
– Te izveštaje je slao dr Blagoje Nešković, čovek od Titovog najvećeg poverenja. U izveštajima naglašava da KPJ praktično nema organizaciju u Čačku, Kragujevcu, Požarevcu, Šapcu, Zaječaru. Pazite, poslednji takav izveštaj poslat je 10 dana pred sovjetsku intervenciju u Jugoslaviji.
Udarna divizijaSusret partizana i Crvene armije dogodio se kod Kladova u koje crvenoarmejci ulaze iz Turn Severina u Rumuniji. Tito šalje tamo 25. udarnu partizansku diviziju kako bi ih dočekao. |
Kad se sve to sagleda, i kad se ima u vidu da je Srbija bila Pijemont Jugoslavije, te da bez nje nema ni Jugoslavije, jasno je zašto je Tito bio zabrinut i tražio sovjetsku intervenciju. I Sovjeti su vrlo dobro znali kakvo je stanje stvari – zaključuje Simić posle višegodišnjeg istraživanja jugoslovenskih, ali i sovjetskih arhiva.
Sovjeti su sa svoje strane takođe imali interesa da intervenišu u Srbiji. Njima je takođe bio potreban Tito na vlasti u Beogradu i komunistička Jugoslavija kao tampon država prema Zapadu u vremenima kada su se udarali temelji hladnog rata. Imajući u vidu slabost partizana u Srbiji, Sovjeti su morali da nagomilaju armiju u oslobađanju Srbije, kako se ni slučajno ne bi dovodila u pitanje komunistička sudbina Jugoslavije.
Vratite kraljaSvestan da su Srbi dominantno monarhistički opredeljeni, Staljin na jednom od sastanaka u Moskvi Titu predlaže čak i da se u zemlju vrati kralj Petar Drugi Karađorđević. Broz je bio šokiran, ali ga je Staljin kao realpolitičar odmah umirio izlažući mu svoj predlog. |
– Bila je to akcija oslobađanja i osvajanja istovremeno. Prema podacima koje su ruski arhivi objavili 2001. godine, u takozvanoj Beogradskoj operaciji, sa sve logistikom, učestvovalo je 300.000 vojnika Crvene armije. Čak je i u SFRJ, istina devet godina posle Titove smrti, vojni istoričar Miroslav Čelebčić (inače član redakcije Titovih sabranih dela i čovek vrhunskog poverenja Broza) napisao da je u Beogradskoj operaciji učestvovalo 414.000 vojnika. Sve to naspram 55.000 Nemaca i njihovih kvislinga – ističe Simić.
Tolika sila ne bi bila potrebna da je sudbina Jugoslavije rešena na Tehenranoj konferenciji saveznika, a koja je održana između 28. novembra i 1. decembra 1943. godine.
– Sovjeti su, kao i Tito, vrlo dobro razlikovali antifašizam i komunizam. To je kasnije u političkom oblikovanju istorije poistovećeno, ali zapravo su većina partizana bili obični ljudi koji su samo hteli da isteraju okupatora. Istorijska je nepravda reći da su samo partizani bili antifašisti. U ogromnoj meri je Titov pokret bio neideološki.
Kako bi osigurao i armiju i režim u Beogradu, Staljin dodeljuje ogromnu vojnu pomoć Jugoslaviji. Kompletno je opremio 12 divizija, poslao 400 aviona, 300.000 šinjela, 1.329 radio-stanica. Zabeleženo je da je u Beograd sletelo 1.390 aviona koji su samo dovozili vojnu pomoć posle oslobađanja Beograda.
Operacija s četnicimaTokom oslobađanja Srbije zabeležena je i nesvakidašnja saradnja vojnika Crverne armije, partizana i četnika. Reč je o oslobađanju Kruševca, pa su se na centralnom gradskom trgu čak i fotografisali četnici, crvenoarmejci i partizani. Preneražen ovim savezništvom Tito hitno šalje pismo Staljinu u kojem insistira da nikakve saradnje s četnicima ne može biti, te su sve zajedničke operacije odmah i prekinute.
Strah od EnglezaTokom jednog od susreta Tita i Staljina u Moskvi, prvi čovek SSSR-a i njegov šef diplomatije Vjačeslav Molotov odlučuju da se malo našale s Brozom. Tako je Molotov ušao u kancelariju usred razgovora Tita i Staljina u rukama noseći vest agencije TASS o tome kako su se Englezi iskrcali na obalama Jadrana. – Pa to nije moguće – viknuo je Tito u šoku. – Ali to je istina, vidite da se dogodilo – odgovorio je Staljin uživajući u znoju koji se jugoslovenskomm lideru slivao s čela. Posle nekoliko minuta mučenja Staljin i Molotov kažu Titu da su se malo šalili, samo kako bi videli da li je zaista u strahu od iskrcavanja Engleza, ili je možda sedeo na dve stolice.
Bitka za Beograd: |
