Ukrajinska vojska, nakon pada Severodonjecka, povlači se na Zapad i iz Lisičanska pod teškim udarima artiljerije i iz vazduha. Kijevski generalštab pokušava da formira novu liniju odbrane od Severska do Bahmuta, kog su osnovali Srbi naseljeni 1752. godine kada je osnovana istorijska oblast ruske imperije Slavjanoserbija.
Kao što smo pisali, ukrajinska vojska našla se u škripcu posle opkoljavanja i uništenja iz utvrđenog rejona Gorskoje-Zalatoje. Rusi su požurili za leđima begunaca koji su pokušali da se održe na uzvisinama sela Volčojarovka, nekadašnjeg imanja srpske plemićke porodice Depreradović. Položaje u retkom šumarku nadomak starog srpskog groblja nisu uspeli da zadrže, pošto su Rusi prešli rečicu Berestova i oko veštačkog jezera zašli iza leđa Ukrajincima koji su se povukli u selo Volčojarovka. Tu se dogodio prelomni trenutak bitke za Lisičansk i Severodonjeck, pošto se glavna linija snabdevanja Ukrajinske vojske našla kao na dlanu ispod ruskih položaja. Ubrzo su Ukrajinci iz poslednjih kvartova i industrijske zone Severodonjecka prešli u Lisičansk preko reke Severski Donjec. Pošto njihovo prebacivanje nije ometano artiljerijom, pretpostavlja se da je to povlačenje bilo dogovoreno, jer su Rusi želeli da izbegnu ulične borbe i uštede na vremenu.
Opkoljeno 4.500 Ukrajinaca
Iz Volčojarovke je ruska armija razvila glavni napad na Lisičansk i puteve koje vode prema tom gradu. Borbe su se brzo rasplamsale kod rudnika, fabrike gumenih proizvoda i u samoj rafineriji koju su Rusi uhvatili u klješta i ušli s dve strane.
Ruska armija pritisnula je i sam Lisičansk s juga i istoka i ušla u grad, prema nepotvrđenim informacijama do stadiona i Pedagoškog fakulteta. Ukrajinskim trupama ostavljen je obilazni seoski put malog kapaciteta prema Zapadu, kako ne bi bili primorani da se utvrde u gradu i bore na smrt. Tim koridorom širokim nekoliko kilometara Ukrajinci već dva dana u manjim kolonama pokušavaju da napuste Lisičansk, ali za rusku artiljeriju tako predstavljaju laku metu. Društvene mreže prepune su fotografija uništene tehnike i tela i ranjenika vojnika kijevskog režima.
U Lisičansku, kako se pretpostavlja, ostalo je oko 4.500 ukrajinskih vojnika i Rusi ih očito neće pustiti da se izvuku bezbolno kao one iz Severodonjecka. Koridor kojim se povlače u utorak ujutro napadnut je i sa Severa, pošto su ruske trupe postavile pontonski most preko Severskog Donjeca i zauzele selo Privolje, a prema nekim informacijama i Šipilovo. S tog mostobrana njima se otvara put i prema preostalim izlazima iz Lisičanska.
Nova linija odbrane
Kijev zapadno od ovog stratišta svoje vojske pokušava da postavi odbranu na liniji Seversk-Zvanovka-Soledar-Bahmut-Zajcevo. Kako bi prihvatio ostatke razbijenih jedinica u Seversk je poslao dve sveže brigade, ali ni to neće biti moguće ako Rusi brzo ovladaju lisičanskom rafinerijom. Osim toga, posmatrači s terena navode da se cela ta nova linija odbrane nalazi u dolini i da nema velikih betonskih sovjetskih zgrada, a da su iza leđa Ukrajinaca koncentrisane brojne ruske jedinice u širem rejonu Izjuma.
Uništeni najamnici
U samom Lisičansku uništen je odred gruzijskih najamnika koji su u aprilu streljali šestoricu ruskih zarobljenika i to snimili video-kamerom. Ova informacija potvrđena je umrlicama u Gruziji. Oni su oklopnim vozilima pokušali da pobegnu iz grada, ali su skrenuli u svoja minska polja. Jedan Gruzijac je zarobljen pošto je oslepeo u eksploziji. Poginuo je i komandant prvog bataljona 24. brigade Jurij Bun, a lokalni ukrajinski mediji puni su objava o smrti svojih sugrađana u Lisičansku.
Rusi kreću na Harkov?
Ukrajinska vojska nedeljama je pokušavala da odvuče ruske rezerve s Donbasa ofanzovaka iz Harkova prema granici i iz Nikolajeva na obali Crnog mora u pravcu Hersona. Međutim, usled neuspeha upravo je generalštab u Kijevu morao da s tih pravaca prebaci značajne snage na Donbas, ali i sa drugih delova fronta, što sada preti da se Ukrajincima obije o glavu.
Već dva dana zaredom, ukrajinski generalštab saopštava da ruska armija u do sada mirnom i stabilnom delu fronta u rejonu Balakleje, južno od Harkova, poboljšava svoj taktički položaj pošto je nakupila značajne snage. Bivši sovjetski oficiri kažu da je prelazak na ofanzivna dejstva znak da je ruska armija obnovila svoje mogućnosti, a ukrajinska znatno proređena usled gubitaka u ofanzivi za koju nije imala snage. Prema njihovim rečima, ostaje samo da se vidi da li će iz tog pravca krenuti u opkoljavanje dvomilionskog i ruskojezičnog Harkova uskoro ili će sačekati kraj bitke za Donbas.
Kod Hersona u ovom trenutku niko ne očekuje rusku ofanzivu, ali ni da će Ukrajinci pokušati novu avanturu na tom pravcu. Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštio je procenu da je od 20. do 26. juna Kijev na ovom pravcu imao oko 820 ranjenih i poginulih vojnika. Navedeni su i dokumentovani ukrajinski gubici u tehnici.
– Uništeno je 10 samohodnih haubica i 10 vučnih, među kojima i pet američkih M777.
– Takođe i 12 minobacača i osam protivtenkovskih raketnih kompleksa.
– Oborena su tri aviona SU-25 dostavljena iz Evrope.
– Raketnim udarima u hangarima je razneseno do 50 višecevnih bacača raketa među kojima su bili i oni koje je donirao NATO.
– Na poljima je ostalo osam spaljenih ukrajinskih tenkova, šest drugih oklopnih vozila i 13 kamiona, zatim tri mobilne remontne baze i 49 cisterni.
Kritično u avgustu
Očekuje se da će ukrajinska vojska do kraja avgusta ipak uspeti da okupi strategijsku rezervu od pet do šest brigada i da će s oružjem dobijenim sa Zapada pokušati novi kontranapad, baš kako iz Kijeva najavljuju. Analitičari procenjuju da će ruska armija do tada nastaviti s ofanzivom kako bi primorala Ukrajinu da te rezervne brigade uvodi u borbu jednu za drugom umesto da ih nakupi na kritičnom mestu.
Moskva poziva Kijev na predaju
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Ukrajina može da zaustavi neprijateljstva za kratko vreme tako što će narediti svojoj vojsci da položi oružje.
Peskov je komentarisao poziv ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Zapadu da uveća isporuke oružja Kijevu, kako bi “borbe protiv ruskih snaga mogle da se okončaju pre zime”.
– Zelenski može da završi rat do kraja dana, ako naredi ukrajinskoj vojsci da se preda i ispuni druge uslove Rusije – rekao je Peskov.
Istovremeno, američka TV stanica Si-En-En prenosi da zvaničnici Bele kuće gube veru da će Ukrajina ikada povratiti teritoriju koju je u četiri meseca rata okupirala Rusija, čak i sa naoružanjem koje NATO planira da pošalje Kijevu.
Navodi se da su savetnici predsednika Džozefa Bajdena počeli da vode rasprave da li i kako ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski treba da izmeni definiciju eventualne ukrajinske pobede, kako bi se prilagodio mogućnosti da se njegova zemlja teritorijalno smanji.
