Na početku srednjoškolskog perioda trenirao je stoni tenis i maštao o karijeri u tom sportu. I, da je otišao na tu stranu, ne bi pogrešio, pošto su mu stručnjaci, kako je spomenuo, govorili da je talentovan. Međutim, splet okolnosti je uticao na to da ne nastavi tim putem, već se dokazao u drugom sportu na velikim međunarodnim takmičenjima. Sa sagovornikom Srećkom Pejovićem (68 godina), trostrukim učesnikom Olimpijskih igara, osvajačem evropskih medalja i apsolutnim rekorderom, sreli smo se na strelištu u Beogradu. Posle više od pola veka bavljenja ovim sportom, kako kaže, sada se odmara, u penziji je i trenira unuka.
Priču sa Pejovićem smo započeli upravo od tih dana, u Sarajevu, kada se definitivno odlučio za streljaštvo:
– Prekinuo sam da treniram stoni tenis, koji je bio glavni sport za mene, u prvom razredu gimnazije, kada sam oboleo od žutice i kada su mi rekli da godinu dana ne smem da upražnjavam bilo kakve fizičke aktivnosti. Naravno, kada jedan duži period ništa ne radiš u takvom jednom sportu, bez obzira što si prethodno bio uspešan, klinci koji su bili daleko slabiji počnu da “šamaraju”, što se i meni dogodilo. Rekao sam da neću više da igram… Onda sam probao streljaštvo. U stvari, išao sam i ranije po malo, ali sam prekinuo jer nisam mogao da ispratim dva sporta odjednom. Rekao sam tada sebi da želim da probam, već sam se i zdravstveno i fizički oporavio. Tako sam počeo, zainteresovalo me je…
Neobične Igre u Montrealu
Malo po malo, probijao se ka svetskom vrhu, pa je tako vremenom stigao i do Olimpijskih igara, što je san, praktično, svakog sportiste. I, upravo je to razlog našeg susreta, pošto je u Montrealu 1976. bio blizu medalje, zauzeo je četvrto mesto u gađanju malokalibarskom puškom iz trostava. I danas smatra da je zaslužio odličje u Kanadi, iako nije bio među favoritima pri polasku:
– Bio sam četvrti, završio sam takmičenje na tom, za sportiste, nepopularnom mestu, a poštenije bi bilo da sam osvojio odličje. Naime, te Igre spadaju u neobične, pošto su se muškarci i žene nadmetali zajedno, pa je tako jedna žena, Margaret Mardok, osvojila medalju, srebrnu, u takmičenju u kojem sam bio i ja. A, da je bila odvojena konkurencija, ona bi bila zlatna.
Pomenuta Margaret Mardok se našla ispred Vernera Sajbolda iz Zapadne Nemačke, a iza Amerikanca Lenija Beshama. Tačnije, imala je isti rezultat kao i njen zemljak, ali je detaljnijim pregledom odlučeno da joj, ipak, pripadne drugo mesto, dok se on okitio zlatom, zbog čega je pozvao da mu se pridruži na najvišem postolju. Ta fotografija je ostala kao jedna od upečatljivih sa tih Igara. Uspeh Margaret Mardok je još veći kada se ima u vidu da je postala prva žena koja je osvojila odličje u streljaštvu.
Ipak, mešoviti sistem takmičenja kao jedini, uglavnom nekarakterističan za svet sporta, nije se još dugo zadržao. Drugačije je bilo već od Los Anđelesa 1984, kada je predstavljen ženski i muški program. Međutim, uticao je da nečije karijere ne budu krunisane medaljom na Igrama.
Odluka pala već na početku
Podsećajući se događaja iz Montreala, jedan od utisaka je bilo ogromno obezbeđenje, koje je postalo redovna i sve veća stavka u budžetu organizatora Igara posle terorističkog napada u Minhenu četiri godine ranije. Biti deo tako velikog, globalnog sportskog događaja podstiče lepa sećanja, ali se naš sagovornik podsetio i uslova na strelištu, koji, blago rečeno, nisu bili dobri.
– Sećam se da smo do strelišta išli 70 km blindiranim autobusima, sa dodatnim obezbeđenjem, a da je Olimpijsko selo bilo dobro čuvano od strane policije. Sve je bilo maksimalno organizovano… Kada je reč o takmičenju u streljaštvu, uslovi u to vreme nisu bili dobri kao što su danas. Izgledalo je kao da ste u nekoj pustinji, dole pesak, vetar neki duva, a mete su bile ručne i papirne. Kada se setim takmičenja, ja sam, u suštini, izgubio medalju u samom startu u ležećem stavu, tu sam bio najlošiji i onda sam se posle izvlačio, ali nisam uspeo da to učinim u meri dovoljnoj da stignem tu razliku. Svakako da je i dekoncentracija uticala na rezultat, ali takav je sport – istakao je Pejović.
U stanu sa Ljubekom
Na Igrama je Srećko upoznao mnoge legendarne sportiste i bodrio druge naše takmičare, među njima i čuvenog kanuistu Matiju Ljubeka, koji je delio stan upravo sa Pejovićem i Francom Peternelom, još jednim predstavnikom u streljaštvu, kao i sa biciklistima Vladom Fumićem i Bojanom Ropretom. U Montrealu je Matija osvojio bronzu na 500 m i zlato na dvostruko dužoj deonici, koji su ga vinuli u centar pažnje domaće sportske javnosti.
