Posle osvojenog EP u Španiji, na Olimpijskim igrama u Tokiju prošlog leta košarkašice Srbije su bile četvrte. Grupnu fazu takmičenja su završila na drugom mestu, iza Španije, od koje je doživela jedini poraz (70:85), dok je savladala Kanadu (72:68) i Južnu Koreju (65:61). Potom je dobijena Kina (77:70) u četvrtfinalu, pre poraza od SAD u polufinalu (59:79).
Jedna od onih kojima je to bio debi na olimpijskoj sceni, samim tim i koja nema bronzu iz Rio de Žaneira pet godina ranije, jeste Tina Krajišnik (31), zbog čega je među junacima naše priče:
– Utakmica protiv Kine mi je ostala u dobrom sećanju pošto smo se vratile serijom u poslednjoj četvrtini. Posle te pobede smo shvatile da smo blizu medalje i zato izdvajam taj susret. Zatim, protiv Amerikanki, jesmo pokušavale, ali nismo mogle. Podatak da one nisu izgubile na Igrama od devedesetih godina prošlog veka pokazuje dovoljno.
Revanš Francuskinja
Na kraju je doživljen poraz u duelu za bronzu od Francuske (76:91), koja je tako dočekala priliku da se revanšira za više bolnih neuspeha protiv našeg nacionalnog tima poslednjih godina.
– U Tokiju smo odigrale protiv njih kao što su one protiv nas na EP. Od početka su bile odlične, napad je bio perfektan, išao ih je šut… S druge strane, na Olimpijskim igrama nije bilo odbrane koja nas je krasila u Španiji. To nije bio naš dan – ističe Tina.
Naravno, ostao je žal za medaljom.
– Mnogo je teško kada se to dogodi ovako – da budeš nadomak a da ne uzmeš medalju. Pomešana su osećanja. Tu su i bes, ljutnja, na samog sebe pre svega, razmišljanja kako bi bilo da može da se vrati vreme… Kasnije, kad prođu analize, kada se slegnu osećanja, shvatiš da ne treba da budeš toliko tužan, iako je teško da se to zaboravi, ostaje ožiljak. Čak, kada sam otišla na more, prve tri noći sam sanjala Igre, sanjala sam Tokio, Selo… To je ta neka podsvest, ta borba i osećanja nađu put bez obzira na to koliko želiš da ih potisneš.
Oproštaj asova Jelene i Sonje
Tu dolazimo do fenomena četvrtog mesta, koje sportistima često donosi nemir.
– Dođeš u Srbiju, doček je tu, ali ti nisi prisutan… Gorak ukus ima ta četvrta pozicija. Jednostavno, pomešana su osećanja. S jedne strane, to je teško, a s druge bi čovek trebalo na to da gleda pozitivno. Došao si na Olimpijske igre, izborio si se da budeš tamo, našao si se nadomak medalje. Trudila sam se da gledam širu sliku i ne mogu da kažem da sam nezadovoljna. Kompleksna je tema šta te dovede do četvrtog mesta – sticaj okolnosti, sreća, nije uvek sve jedino do truda i zalaganja.
Turnir u Tokiju ostaće u sećanju i po oproštaju Jelene Milovanović Bruks i Sonje Petrović Vasić od nacionalnog dresa posle velikih uspeha, među kojima je i bronza na Igrama u Riju 2016.
– Prvo moje reprezentativno okupljanje bilo je upravo sa njih dve, odrastale smo zajedno. One su nam pokazale put kojim treba da idemo, kroz odnos prema dresu, karijeri… Tokom priprema i takmičenja je naročito Sonja isticala da njihov oproštaj ne treba da utiče na našu igru, na emociju, da imamo cilj i da posle toga možemo o svemu da razgovaramo. Ipak, osetila se neka teška emocija na kraju i ostao je žal što nisu uspele da se oproste medaljom. Bila je čast i zadovoljstvo igrati sa njima.
Jača od povreda
Tina naglašava da joj posebno zadovoljstvo pričinjava svaki put kada obuče dres nacionalnog tima, čiji deo je bila i na EP u Češkoj 2017, kada je Srbija zaustavljena u baražu za četvrtfinale. Posebno uživa, jer je iza nje decenija puna bola, toliko da je razmišljala i o kraju karijere i tome da se posveti drugoj profesiji, pošto je diplomirani psiholog. Ipak, košarka je njen život, a u teškim trenucima posebno joj je značila ogromna podrška najbližih, pre svih supruga Đorđa, sa kojim i trenira, roditelja i brata.
– Prošlo leto mi je preokrenulo život i ispunilo san da osvojim medalju s reprezentacijom, ostvarila sam se na tom polju. Sve to je došlo posle puta tokom kojeg je bilo mnogo bola, povreda i operacija. Ne mogu da kažem da nisam verovala, ali zaista je sve ovo što sam učinila delovalo teško ostvarivo u tim trenucima. Negde sam čak bila odustala od reprezentacije i uspeha sa njom, ali sam uspela da se vratim na visok nivo košarke, da igram Evroligu i da budem deo nacionalnog tima. Mislila sam da je to teško, u tridesetim godinama pogotovo. Možda zvuči čudno, ali ja sam tek sada gladna uspeha, tek sada na pravi način uživam u igri, poslednjih godina, bez nekog bola. Ne znam šta će sve biti moguće, ali prošlo leto mi je dalo dodatnu snagu – zaključila je Tina Krajišnik.
Pečat studenata sportskog novinarstva
U realizaciji knjige “Biti četvrti: šampioni bez olimpijske medalje” učestvovala su 24 studenta sportskog novinarstva Fakulteta za sport Univerziteta “Union – Nikola Tesla”. To su: Uroš Selenić, Aleksa Janković, Elena Deleva, Đorđe Samoilović, Dušan Fatić, Stefan Stanković, Aleksandar Stajkovac, Ognjen Borjanović, Aleksandar Filipović, Filip Ljubisavljević, Anđelija Ratić, Dušan Krstić, Miloš Dragović, David Radanović, Miloš Petrović, Sara Đorđević, Aleksandar Brežanin, Boško Petrović, Ana Ratković, Nemanja Andrić, Ivan Miletić, Stefan Branežac, Vukić Stojanović i Atanasije Nikolić.
