Život donosi pregršt lepih trenutaka, ali nas na razne načine i iskušava kroz teške momente, kroz koje sazrevamo i izlazimo sve jači. Kod sportista je to posebno izraženo, a nepredviđene situacije na koje nailaze često ih preispituju, navode na pomisao da li su njihovi snovi vredni svega toga. I, da li je uopšte moguće pretvoriti ih u javu? Jedna od heroina naše košarke, Tina Krajišnik (31 godina), pravi je primer slogana “nikada ne odustaj”, “nema predaje”… Prošla je kroz teška iskušenja, probleme sa povredama i nastavila da ostvaruje snove.
Poslednji u nizu je taj da je, po oproštaju iskusnijih drugarica posle Olimpijskih igara u Tokiju, postala kapiten reprezentacije Srbije, koju je tokom jeseni 2021. povela u izazove kvalifikacija za EP u Sloveniji i Izraelu 2023.
– Počastvovana sam što mi je selektorka Marina Maljković ukazala poverenje. Svesna da kao iskusna košarkašica imam dodatnu obavezu da usmerim mlađe u pravom smeru. Mnogo izazova je ispred nas, sve do Pariza 2024. Nadam se da možemo do tog cilja u ovom skraćenom olimpijskom ciklusu, a tada će nam iskustvo iz Tokija biti od velikog značaja – istakla je Tina Krajišnik.
Krunisanje u Valensiji
Iza nje je više nego uspešna 2021. pošto je na početku leta postala šampionka Evrope sa saigračicama iz nacionalnog tima, dok je na OI u Tokiju upisala četvrto mesto. Takođe, uspeha je imala i na klupskom nivou, a posle odličnih godina u Šopronu preselila se prošlog leta u Istanbul, u redove Galatasaraja, pa se tokom proleća oprobala i u SAD, u NjNBA
ligi, u redovima Čikago Skaja. Prethodno, put je vodio od rodnog Sarajeva, preko prvih sportskih koraka na terenima u Loznici i Beograda (Radivoja Koraća i Crvene zvezde) do mađarskih Pečuja i Miškolca.
Podsetili smo se prvo fantastičnog pohoda na kontinentalni tron u Španiji (koja je bila koorganizator turnira sa Francuskom), gde su Srpkinje otišle direktno u četvrtfinale pobedama u grupi nad Italijom (86:81 posle produžetka), Grčkom (85:51) i Crnom Gorom (87:75). Usledili su veliki izazovi u nokaut fazi, možda i najveći za ovu generaciju. Prvo je, posle produžetka, savladana Španija (71:64), koja je propustila priliku da slavi u poslednjim trenucima sa slobodnih bacanja, koji su usledili posle kontroverzne odluke sudija o kojoj će se još dugo pričati. Slična drama je viđena u polufinalu protiv Belgije (74:73), kada su protivnice zamalo iskoristile grešku našeg nacionalnog tima na manje od dve sekunde pre kraja, ali je, srećom, lopta koja je završila u košu upućena iz ruku po isteku vremena, što je odlučeno posle dodatne sudijske provere.
– Tih nekoliko sekundi je trajalo kao večnost. Ja sam išla da blokiram taj šut i bila sam sigurna da nije na vreme izbačena lopta iz ruku. Gledajući saigračice, koje su bile zabrinute, teško je bilo i meni. Tada mi je prolazilo kroz glavu: “Kako je moguće da ćemo ovako da izgubimo?” Ti trenuci će mi zauvek ostati u sećanju, ta sreća kada su sudije potvrdile da nema koša. Što se suđenja tiče, videla se razlika na EP i na OI, ali nije trebalo ni da dođemo u situaciju da zavisimo od sudijskih odluka posle dobrih minuta i igara.
U finalu, protiv Francuske u Valensiji (63:54), viđena je drugačija priča:
– To je bila najlepša utakmica na celom prvenstvu. Imam utisak da nijedan susret do tada nismo odigrale bez stresa, a da smo to finale ubedljivo dobile. I to je baš ono što nam je bilo potrebno, nikako još jedna drama. Neopisivi su ti trenuci kada postaneš svestan da si prvak Evrope.
Specifično u Tokiju
Pre neku godinu niko nije mogao ni da pretpostavi da će raspored biti takav da se prva utakmica na OI igra mesec dana po završetku EP. Praktično, vremena za odmor nije bilo. Posle velikog emotivnog pražnjenja, prebrzo su došle Igre, ali su košarkašice ponovo ostavile dobar utisak.
– Spremale smo se sa rezervom i za Tokio još tokom priprema za EP, pošto je bilo priča da možda neće ni biti tog turnira zbog pandemije korona virusa. To pomeranje, iščekivanje, neizvesnost, sve to je uticalo… Na kraju, dobile smo priliku da se takmičimo i to je za nas bilo najvažnije, a ključna razlika u odnosu na ranije događaje je bila u tome što nije bilo publike. Ipak, činjenica je da nije bilo dovoljno razmaka između dva takmičenja i to jeste ostavilo traga na nama… Ubeđena sam da bismo na oba nadmetanja uzele medalju da je bilo više vremena za odmor – naglasila je Tina Krajišnik.
Fenomen Marine Maljković
Selektorka reprezentacije Srbije Marina Maljković ima posebne zasluge za podvige našeg nacionalnog tima.
– Volim kada se ulazi u detalje, kada se ništa ne prepušta slučaju. Taktika se sprema tako da smo totalno sigurne kada izlazimo na teren, sve je jasno. Marina košarkaški tim doživljava kao jednu zajednicu i uvek je mnogo motivisana, željna rada, uspeha. I, našla je način kako da ih ponavlja, da uvek ima neki novi izazov. Nismo osetile ništa negativno, pa je zato svakoj od nas bilo lagano da igra. Težak je to posao, svako ko radi sa ženama može to da kaže. Našla je dobar pristup, način kako sve to da uklopi – istakla je Tina.
