Uspeh, praktično “iz pepela”, bronza na Svetskom prvenstvu u Egiptu 1999, na takmičenju koje je počelo dok je agresija na SRJ još trajala, doneo je i priznanja na kraju te godine, pa je Nedeljko Jovanović (51) proglašen za najboljeg sportistu Jugoslavije od strane naše olimpijske kuće, dok su rukometaši dobili priznanje za najbolju nacionalnu selekciju. Taj uspeh je doneo i ostvarenje sna – mesto na Olimpijskim igrama posle dva bolna izostanka.
Pripreme za Sidnej su bile veoma zahtevne. Selektor Veselin Vujović nije imao na raspolaganju od početka najbolje, one koji su se nadmetali u Bundesligi, već su se priključili tek koji dan pre odlaska u Australiju. A tamo, dan posle ceremonije otvaranja, Jugoslavija se sastala sa Južnom Korejom. Akteri raznih sportskih takmičenja su govorili o tome kako postoji nepisano pravilo da je prva utakmica najteža, još kada se na sve to doda činjenica da azijska selekcija nikada nije ležala rukometašima sa ovih prostora – drama je bila zagarantovana.
– Imali smo ogromne probleme tokom celog susreta. Tehnika koju imaju Južnokorejci, način funkcionisanja, atipičan je za sve nas. Imali smo dosta sreće. Potrefilo se da mi je taj dan bio rođendan, eto desilo se i da dam taj bitan gol za vođstvo, a posle toga je i Vladan Matić uspeo da zaustavi njihovu kontru. Izdržali smo i ostvarili tu pobedu, koja nam je mnogo značila za nastavak takmičenja – prisetio se Jovanović.
Momenti za zaborav
Posle dva trijumfa, protiv Južne Koreje (25:24) i Egipta (25:22), Jugoslavija je doživela dva poraza u tri naredne utakmice (od Nemačke – 22:28 i Rusije – 25:27, uz pobedu protiv Kube – 33:26), pa je zauzela treće mesto u grupi.
– Svaki izgubljeni meč jako negativno utiče na tim, svako pojedinačno to proživljava na svoj način – neko lakše, neko teže. U tim momentima nije bilo previše vremena da se razmišlja o tome, tako je obično na takmičenjima. Nižu se događaji, dolaze sledeći rivali, a naš protivnik u četvrtfinalu je bila Francuska, koja je i tada bila jedna od najboljih selekcija. Moram da priznam da smo iznenadili sami sebe. Odigrali smo jako kvalitetno, pre svega u odbrani, oba golmana su dobro branila. Sećam se da sam u napadu imao dobar učinak, ali to nije preterano bitno, u tim momentima smo razmišljali jedino o tome kako da prođemo dalje.
Francuska je savladana (26:21), ali se na putu ka finalu isprečila Rusija (26:29), zatim za bronzu i Španija (22:26), pa je tako Jugoslavija završila kao četvrta.
– Protiv Rusa je bilo “biti ili ne biti”, za mesto u finalu i borbu za zlato. Nažalost, izgubili smo i imali smo samo dan do utakmice za treće mesto. Nije bilo mnogo vremena za tugovanje, morali smo da se fokusiramo na sledeći okršaj. Ne mogu da opišem te momente, želeo sam to da zaboravim… Pobeda protiv Španaca u dvoboju za bronzu je mogla da nam promeni sudbinu, ali nismo uspeli. Ostali smo bez medalje i zato, kao što sam već rekao ranije, te Olimpijske igre pamtim kao gubitničke.
Život i sport – velika borba
Sledeće godine “plavi” su imali još jedan sjaj na Svetskom prvenstvu, ovog puta u Francuskoj, kada su ponovo stigli do bronzanog odličja. Tako je Nedeljko Jovanović upisao treću bronzu sa najvećih takmičenja u nacionalnom timu. Takođe, osvojio je i dva zlata u Grčkoj u ranim danima karijere – na Mediteranskim igrama i na Svetskom prvenstvu za juniore 1991, a godinu dana ranije je stigao do srebra na Igrama dobre volje u Sijetlu. Velike uspehe je beležio i u klubovima. U našoj zemlji, u kojoj je počeo u Sinđeliću i potom bio član Metaloplastike, osvojio je dve duple krune – sa Partizanom na početku (1993) i Kolubarom na kraju trofejnog dela seniorske karijere (2010). Igrao je i u Španiji, Nemačkoj, Sloveniji, Austriji i Mađarskoj, a najveće uspehe je ostvario na Pirinejskom poluostrvu, gde je sa Portlandom San Antonijom, tokom tri sezone u prvim godinama 21. veka, postao nacionalni prvak i osvojio Kup pobednika kupova.
Naš sagovornik je istakao da je zadovoljan onim što je postigao:
– Život je kao sport, jedna žestoka borba. Uvek sam se trudio da i u, takoreći, bezizlaznim situacijama iskoristim ono što nam je u genima, taj inat koji posedujemo. Dokazivanje me je uvek vodilo kroz život, želja da ostvarim ono što sam zamislio, ali to je težak put i čovek mora da bude spreman na mnoga odricanja. Hrabro, gordo i uspravno hodam, zadovoljan onim što sam uradio do sada i spreman za nove izazove, ali i ispravljanje nekih stvari.
“Popravio” ga lekar iz Tajlanda
Malo je poznato da je Nedeljko Jovanović pred odlučujuće borbe na Olimpijskim igrama u Sidneju imao velikih problema sa leđima:
– Nisam hteo nikome to da kažem. Poznavao sam neke sportiste iz Holandije koji su mi rekli da imaju lekara iz Tajlanda. Otišao sam kod njega da drugi ne znaju, nisam siguran šta mi je radio, ali me je “popravio” i omogućio mi je da budem spreman za nastavak turnira!
