"Ako EU nastavi da okleva sa prijemom novih članica, Rusija će nastaviti da širi svoj uticaj. Zemlje Zapadnog Balkana moraju u što kraćem roku postati deo EU, a EU mora da spusti lestvicu za prijem i da prestane da okleva", kazala je Biserko na promociji knjige "Farbanje demokratije", autora Borisa Varge.
Ona je optužila i Zapad i Rusiju za sadašnju krizu u Ukrajini i ocenila da Zapad nije dovoljno uložio u stabilizovanje demokratije u Ukrajini, dok Rusija podržava separatističke tendencije u toj zemlji i u njima aktivno učestvuje.
"Nije bilo za očekivati da će Rusija mirno gledati približavanje Ukrajine Zapadu i NATO-u. Ali, ulazak Rusije na Krim pokazuje njenu ranjivost a ne njenu snagu. NATO i EU su u ekspanziji poslednjih decenija, a Moskva na NATO gleda kao na neprijateljsku organizaciju koju treba ukinuti", ocenila je Biserko.
Prema njenim rečima, Poljska, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Srbija, Azerbejdžan a možda i Crna Gora su zemlje koje su posebno ugrožene u najnovijim tenzijama između velikih sila.
Ona je ocenila da se pokazalo da je liberalna demokratija "na dugačkom štapu" kada je reč o zemljama istočne Evrope.
"Pogrešna je bila procena da će postkomunističke zemlje postati preko noći neoliberalne demokratije. Neke od tih zemalja teže povratku na nekadašnje autoritarne sisteme, a sama Rusija teži revizionizmu", kazala je Sonja Biserko.
