Doživeo debakl na izborima, pa podgrejao staru priču o velikoj Albaniji. Samo dan pošto je rekao da bi glasao za ujedinjenje Kosova i Albanije, pokret Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, premijera privremenih prištinskih institucija, priznao je poraz na lokalnim izborima.
U analizi rezultata glasanja, Samoopredeljenje navodi da nisu zadovoqni brojem osvojenih opština i da su naučili “lekciju”.
Ovakvo ponašanje Kurtija nije ništa novo, ni iznenađujuće za diplomatu Zorana Milivojevića, koji problem vidi u činjenici da to prolazi bez reakcije Zapada.
– Velikoalbanska politika je u osnovi Samoopredeljenja i Kurti je od početka
imao takav stav. Nastupao je i ispod albanske zastave i u svakoj prilici daje do znanja da je panalbanska ideja u osnovi njegove politike. Te stavove ponavlja na svakoj sednici vlada
Albanije i tzv. Kosova, učestvovao je i na izborima u Albaniji i mada nije ostvario nikakav rezultat ne znači da je odustao od te politike – kaže Milivojević za “Vesti”.
I sada, kako komentariše Milivojević, to čini, jer mu slabi politička pozicija na Kosovu.
– To mu treba iz unutrašnjih razloga. On je doživeo fijasko na lokalnim izborima na KiM i putem velikoalbanske ideje bi da mobiliće i partijsko članstvo i političke strukture –
pojašnjava ovaj diplomata. On ističe da na ovakve Kurtijeve nastupe u Briselu i Vašingtonu
ćute, što navodi na zaključak da on za takvu politiku ima podršku.
– Velikoalbanska ideja je direktna pretnja miru i stabilnosti i dovodi u pitanje suverenitet
i teritorijalni integritet ne samo Srbije, već i susednih država – Crne Gore, Severne Makedonije i Grčke, pa je neobično da nema zapadne reakcije, bez obzira što su te velikoalbanske aspiracije, u ovom trenutku, neostvarive. Ali, ako ova ideja, počne polako da raste i da ima pobornike u krugovima van KiM, u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, a reakcije nema, dobiće večinu i može da uvede u rat – pojašnjava naš sagovornik.
Milivojević smatra da velikoalbanska ideja u ovom trenutku odgovara “nekim radikalnim zapadnim interesima” i to zato što su Albanci i protiv Rusije i protiv Kine.
– U Prištini su do kraja lojalni politici SAD i NATO i njihovoj strategiji na ovim prostorima, koja je sada Zapadu veoma važna. Vidimo da se ministar odbrane privremenih institucija u Prištini zalaže za američku vojnu bazu na KiM.
Ne samo za ulazak u NATO, već i za bazu. Protiv su rešavanja srpskog pitanja na Balkanu, jer velikoalbanska ideja podrazumeva nezavisno Kosovo. Zaokruživanje svega ovoga je, kada se pogledaju zapadni interesi, potpuno na toj poziciji – ističe ovaj diplomata.
Pritom, kako kaže, Bela kuća na sve to ćuti, dok Beograd šalje poruke i, buni se, jer oseća opasnost.
Antiruska politika
Milivojević ukazuje da na Kurtijeve poteze nema reagovanja ni iz Velike Britanije.
– Poznato je da je britanska politika uvek na Balkanu bila antiruska, pa prema tome, i sve ono što ima predznak na bilo koji način u smislu uticaja i prisustva Rusije. Svi koji
se protiv toga bore, britanski su saveznici – naveo je Milivojević.
Strukturama na Zapadu, prema njegovim rečima, odgovaraju u globalnom sučeljavanju sa Rusijom i Kinom, oni koji se zalažu za proširenje NATO i potpuni obuhvat ovog regiona pod zapadnu sferu uticaja.
Ko ćuti, podržava
Zoran Milivojević kaže da Aljbin Kurti i albanski premijer Edi Rama imaju različite stavove o nekim pitanjima, poput Otvorenog Balkana, ali iste kada je reč o albanskom nacionalnom pitanju.
– Svi su za velokoalbanske ideje i rešenje albanskog nacionalnog pitanja na Balkanu i
vide 21.vek kao šansu da to završe. Niko od tamošnjih političara ne osporava Oslobodilačku vojsku Kosova, već na nju gledaju kao na simbol borbe za jedinstvo albanskog naroda na ovim prostorima. Sa Zapada ne stiže osporavanje te ideje, a ko ćuti, podržava – kaže on.
