Imao je Gabor malu ekipu pratilaca, koji su iz Argentine i Čilea javljali vesti o svakom njegovom koraku, ali je tek po povratku u Suboticu priznao kakve je sve strahote doživljavao u pojedinim etapama.
"Treći dan i treća etapa od Kordobe do La Riohe je nešto što se ne zaboravlja, a bilo je i stravično iskustvo za neke buduće trke. Visoke temperature, peščane dine, velika želja i ambicija su me dovele na granicu ljudske izdržljivosti i tek sada slobodno mogu reći da mi je život produžio prošlogodišnji pobednik u "kvadu" motori-četvorotočkaši, Francuz Dekler Despre, veliki sportista i prava ljudina". otkriva kritične momente Gabor.
"Na oko 70 do 80 kilometara do cilja sam dehidrirao, vozio po pesku i pao. Dekler je stao, dao mi je svoju vodu, pokušavao da me osveži i proveo više od 15 minuta u "pravoj reanimaciji", a onda smo pozvali medicinski helikopter. Nije mi dozvolio da zaspim, a toliko sam želeo, samo minut dva, samo malo… Da nisam bio sa njim, zaspao bih verovatno – večitim snom. Kasnije sam primio infuziju i nastavio trku. Nisam smeo kući da javljam stvarnu situaciju, iako je moja porodica svesna svih opasnosti ovog sporta".
Bolji za 30 pozicija |
Imao je problema i tri dana kasnije, kada je pri brzini od 120 km/h pao sa motora..
Ipak, ni tu nije bio kraj mukama, jer je tri dana pre cilja teško povredio nogu. Uprkos velikom bolu, bio je odlučan da završi najzahtevniji svetski reli.
"Treba znati da se dobar deo rute Dakara vozi po isušenim rekama, ove godine smo po njima vozili čak 2.000 kilometara. Tada sam išao brzinom od 80-90 km/h kada sam video žbun i mislio sam da iza njega nema ništa, ali je tamo bio veliki kamen, koji mi je potpuno izvrnuo zglob desne noge i to mi je stvaralo veliki problem. Odmah posle cilja sam otišao kod doktora, koji mi je rekao da ne vidi da je išta slomljeno, ali mi je rekao da imobilišem nogu. To sam i uradio, jedva sam mogao da je uvučem u čizmu, ali kada sam uspeo to je dobro držalo, kao skijaška čizma. Popio sam jake lekove protiv bolova, malo me je uspavljivalo, ali sam mogao da vozim normalno".
Bilo je i trenutaka za radost…
Večiti dužnik |
"Nema veće sreće i ponosa nego one kada prođete kroz pobedničku kapiju, kada vas pozdravi na desetine hiljada gledalaca, kada vam skandiraju ime, traže autogram, pozdravljaju povicima "Serbia", a tako ste daleko od kuće i svojih navijača. Nema srećnijih ljudi od onih koji na ovakvim teškim i nadljudskim naporima za sva vremena nađete nove i nove prijatelje. To je "Dakar"…
U narednih nekoliko meseci planira učešće na nekoliko relija, ali pre toga će morati da ide na terapije da bi zalečio povredu desne noge.
"Još dve nedelje ću morati da idem na terapije, a posle ću verovatno učestvovati na reliju u Dubaiju, na koji me je pozvao Slovenac Miran Stanovnik i koji se vozi krajem marta. Možda ću voziti i na Faraon reliju u Egiptu, ali sve zavisi od sponzora. Mislim da mogu da nastupim na pet takmičenja u reliju, jer bi mi to trebalo zbog sledećeg Dakara. Na primer, u Tunisu se mnogo vozi po dinama, a na Dakaru sam baš na takvim delovima gubio mnogo vremena, jer nisam imao iskustva pošto sam ja iz Vojvodine. A, Dakar je, eto, postao moja večita obaveza", kaže Gabor Sagmajster za "Vesti".
Nemački mehaničar pravi izbor
Dobri prijatelji
Nije to za sina Ričarda |