Cilj monografije “Djeca žrtve rata 1991-1995” (objavljena u izdanju Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Srpske) jeste ukazivanje na sav besmisao rata i na posledice koje ratni sukob ostavlja na najranjiviju kategoriju stanovništva – decu, kaže u razgovoru za “Vesti” direktor ovog centra Milorad Kojić.
Monografija u kojoj su objedinjeni dokumentacija, svedočenja i drugi dokazi o stradanju srpske dece u BiH tokom građanskog rata izaziva veliku pažnju javnosti jer su na jednom mestu sakupljeni svi stravični slučajevi zločina koje su počinile muslimanske i hrvatske snage.
– Ovo je svedočanstvo za koje se nadamo da će veoma brzo postati predmet interesovanja pravosudnih institucija – ističe Kojić.
U monografiji su objedinjene gotovo sve stravične priče o stradanju dece, od banjalučkih beba, do zverskog ubistva dečaka Slobodana Stojanovića koga je SPC nedavno proglasila za sveca. Nije bilo lako prikupiti svu građu za ovaj istorijski važan dokument, naglašava direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica RS.
– Dokumentaciju smo prikupljali sa svih strana, od bolnica, domova za nezbrinutu decu, udruženja proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog rata, Udruženja žena Duga, Radio-televizije Republike Srpske, Udruženja Zdravo da ste, Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju “Doktor Miroslav Zotović” Banjaluka i banjalučkog Kliničkog centra. Koliko nije bilo milosti ni za one najranjivije. Svedoči priča o stradanju banjalučkih beba. S druge strane, Slobodan Stojanović je postao svojevrstan simbol stradanja srpske dece u proteklom ratu. Simbol i velika opomena.
I dok javnost u Srpskoj čeka da odgovorni za stradanje dece budu procesuirani, s posebnom pažnjom se prate procesi koji su u toku, pre svih onaj protiv Atifa Dudakovića. Stiče se utisak da se to suđenje svesno odugovlači, imajući u vidu da je postupak počeo pre dve i po godine, a da je cela stvar tek na početku.
– Očigledno je na sceni opstrukcija. Dudaković ne dolazi na ročišta jer je bolestan, a s druge strane do nas dolaze informacije da je nedavno učestvovao u saobraćajnoj nesreći i to kao vozač. Sve to baca sumnju na celi proces. U ovom slučaju ima sasvim dovoljno dokaza da Dudaković i ostali optuženi budu osuđeni za zločine nad Srbima u zapadnokrajiškim opštinama i siguran sam da njihova odbrana ima veliku bojazan za ishod tog procesa pa sada čini sve da ta priča traje što duže – ukazuje Kojić.
Mnogi smatraju da je reč o sprezi tužilaštva i suda. Naš sagovornik ističe da ne može da se otme utisku da je Sud BiH umešao svoje prste u odugovlačenje tog procesa:
– Kada su počela ročišta nakon prvog talasa korone, jedino koje je bilo stopirano je upravo ono protiv Dudakovića. Govorili su da je previše optuženih i da ne mogu biti ispoštovane epidemiološke mere. Mi smo nudili čak i da snosimo troškove testiranja za sve koje bi boravili u sudnici, ali taj naš zahtev nije naišao na plodno tlo.
Oprez kod Dobrovoljačke
Trideset godina nakon zločina počelo je suđenje za napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Ovu činjenicu Milorad Kojić tumači na sledeći način:
– Tu su stvari tek na početku. Imali smo bojazan da neće biti potvrđena optužnica, ali to se ipak dogodilo i to je ohrabrujuće. Na sceni imamo i žestok pritisak optuženih na čelu sa Ejupom Ganićem prema Tužilaštvu BiH, ali zasad vidimo da tužioci uspešno odolevaju tim pritiscima. Sigurno je da ćemo pomno pratiti to suđenje.
Monstrumi na slobodi
Neki od slučajeva zverskih ubistava dece su već procesuirani, ali mnogi nisu dobili pravosudni epilog. Na pitanje da li očekuje da će se to u narednom periodu promeniti, naš sagovornik odgovara:
– Sa pravosuđem na nivou BiH se nikad ne zna. Imamo mnogobrojne primere sudskih procesa u kojima su postojali jasni i očigledni dokazi protiv počinilaca zločina nad Srbima koji su završili oslobađajućim presudama. Iz tog razloga nemamo veliko poverenje da će i slučajevi ubijene dece dobiti epilog, ali to nije razlog da mi čekamo, a naročito nije da odustanemo od otkrivanja istine o stradanju Srba u proteklom ratu.
