Stari Grci smatrali su ga kraljem začina, a zbog svojih lekovitih sastojaka nezaobilazan je i protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije. Istovremeno, to je i biljka kojom pravoslavni sveštenici osvećuju domove vernika. U mitologiji i legendama bosiljak se pominje veoma često. U raju ima najviše bosiljka i ruža, sudeći po srpskim narodnim pesmama. Po predanju, to je najmiliji Bogorodičin cvet, a narodna izreka veli: “Duša dobrih ljudi miriše na bosiljak”.
U Pačetinu kod Vukovara tokom prošlog vikenda organizovana je jedinstvena kulturno-turistička manifestacija u Evropi posvećena upravo ovoj biljci – Dani bosiljka. Uz obavezno branje bosiljka, upriličeno je i takmičenje u kuvanju gulaša i čobanca, degustacija vina iz više lokalnih vinarija, a sve je začinjeno ne samo bosiljkom, već i bogatim kulturnom-umetničkim programom u kome je učestvovao KUD “Ljubomir Ratić Buba” iz Vere i Zavičajno udruženje Srba Ozrena i Posavine iz Borova.
Obrok za kraljeve
Na radost najmlađih, a uz pomoć Konjičkog kluba Žerav iz Trpinje, prikazane su jahačke veštine, a zatim deci omogućili da se i sami oprobaju u jahanju.
Idejni tvorac, ali i glavni organizator ove svetkovine u čast bosiljka je protojerej-stavrofor Predrag Azap, paroh u Iloku koji je za Pačetin vezan ne samo po činjenici da mu je to bila prva parohija, već i da njegov sin Stefan, svršeni bogoslov, uspešno vodi ento imanje “Brvnara Azapići”.
– U ovim krajevima bosiljak koristimo za osvećenje pravoslavnih domova, i blagoslov hrane i drugih darova od Boga nam danim, te sam došao na ideju da proširimo priču o ovoj lepoj aromatičnoj biljki. Jer, bosiljak se kao začin koristi u raznim jelima i s njim svaki obrok postaje kraljevski. Istovremeno, bosiljak je definitivno daleko više od začina i ukrasne biljke jer je i fantastična pomoć iz prirodne apoteke za niz tegoba, od ublažavanja grčeva do uklanjanja raznih drugih tegoba. Zato smo posadili celu baštu sa semenom bosiljka koji se sadi oko Markovdana, a bere pre Krstovdana – priča prota Predrag koji je baš na ovaj Krstovdan, 27. septembra, proslavio i 30 godina svešteničke službe.
Ovaj sveštenik uz osmeh otkriva i da je u ideji da se organizuju Dani bosiljka prste umešalo i malo “lokalpatriotizma”.
– U kuhinjama se po pravilu koristi lovor iz Dalmacije, a naša ideja je da to bude autohtoni začin iz Srema koji po svojim sastojcima, a posebno aromi koju daje jelima nimalo ne zaostaje. Zbog toga smo već od prve godine započeli kulinarsko takmičenje u pravljenju gulaša i čobanca i svake godine je sve više učesnika, ali i degustatora.
Neumorni prota
Našeg sagovornika posebno raduje što su značaj ove manifestacije odmah prepoznali i lokalni vinari, a zatim i brojna druga udruženja, pa je iz godine u godinu sve više gostiju ne samo iz ovog kraja, već i iz drugih delova Hrvatske i Srbije.
– Kao i svima, i nama je pandemija pokvarila planove da ovogodišnja manifestacija bude još masovnija, ali verujem da ćemo u tome uspeti već naredne jeseni – priča prota Predrag Azap koji očekuje da će značaj ove kulturno-turističke manifestacije uskoro prepoznati i Vukovarsko-sremska županija, ali i Ministarstvo turizma Hrvatske, jer je trenutno jedinstvena svetkovina u svetu posvećena ovoj aromatičnoj biljci.
Prota Azap je po mnogo specifičan pravoslavni sveštenik iz Hrvatske. On je i pisac, izdavač, ali i aktivista za prava nacionalnih manjina u Hrvatskoj. U javnosti je poznat po čestim medijskim istupima u kojima upozorava na položaj srpske zajednice u Hrvatskoj te kao zagovornik međureligijskog dijaloga i suživota. Urednik je “Glasa pravoslavlja”, prvog časopisa Eparhije osječko-poljske i baranjske, a 2004. dodeljena mu je nagrada Vukovarsko-srijemske županije za doprinos razvoju međuljudskih odnosa i nesebično zalaganje za obnovu u ratu porušenih objekata Srpske pravoslavne crkve.
Fešta do večeri
Kako je običaj kod Sremaca – kad fešta krene, teško se da zaustaviti, pa je nakon onog oficijelnog dela programa u kome je prota Predrag Azapa, paroh iločki i sremski, uručio zahvalnice najzaslužnijima za ovu gastro-vinsku manifestaciju, mikrofona su se prihvatili članovi lokalnog orkestra Fox bend, pa je druženje nastavljeno do u kasno u noć.
– Nadamo se da će sledeće godine ako Bog da, biti još bolja manifestacija. Jer ovo je tek treća godina kako se održava – skroman je prota Azap.
Simbol ljubavi i odanosti
Brojne su legende o grmolikom bosiljku koji ima karakterističan miris, a označava ne samo začinsku, već i lekovitu i “svetu” biljku u mnogim religijama.
Pravoslavci bosiljku pripisuju mnoge božanske moći, pa postoji verovanje da se na krštenju, bez obzira na doba godine, nikada niko ne prehladi zpravo zato što ova biljka poseduje snažno antizapaljensko dejstvo.
Reč bosiljak dolazi od grčke reči bazilikon što znači kraljevski ili poštovanje starih kultura prema njegovom postojanju. Rimljani su ga poistovećivali sa ljubavlju i odanošću, i verovali su da će muškarac zauvek voleti ženu od koje dobije grančicu bosiljka, dok su ga u Indiji negovali kao simbol dobrodošlice.
Đakonija od tri vrsta mesa
Jedno od originalnih jela iz ovog dela Srema je čobanac koji je naziv dobio po jelu koje su čobani pripremali dok su čuvali stoku.
– Slavonski ili sremski čobanac se razlikuje od drugih po činjenici da se pravi isključivo od tri vrste mesa od kojih jedna mora biti divljač. Druga karakteristika ovog jela je što mora da se kuva polako, a sem u mesu, ne štedi se ni u drugim sastojcima, od luka do raznog povrća. Kulinari, znalci u spremanju ovog specijaliteta kažu i da dobar čobanac mora biti malo ljut jer bez toga je “kao torta bez šlaga ili žena bez…” – plastično opisuje ovaj prota.
Dijaspora posećuje zavičaj
Zbog ratnih godina, a zatim i ekonomskih migracija mnogo je Srba iz Vukovara i okoline bolju sreću potražilo na sve četiri strane sveta.
Prota Azap kaže da se taj trend nastavio i posle ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, a da je najviše mladih otišlo put Engleske, Irske, Norveške…
– Ipak, većina njih nikada nije zaboravila svoje korene i redovno, tokom leta, posećuje svoj zavičaj i roditelje, a sve češće i da baš u svom rodnom kraju krste svoju decu ili se ovde venčaju. Kada dođe jesen, dobar deo sela ponovo ostaje poluprazan očekujući svoje stanare dogodine, da se čuje žagor i dečja graja kao nekada – priča naš sagovornik.
Dva praznika
Hrišćani duboko veruju da bosiljak nikao pod krstom na kojem je Isus razapet. Kod nas su dva praznika posvećena bosiljku, to su Sveti Makavej i jesenji Krstovdan. Tih dana bosiljak se u crkvi osvećuje i posle čuva za religijske potrebe i za lek.
