Organizacije ratnih vojnih invalida i boraca ratova 90-ih pripremaju se za proteste posle novogodišwih praznika, jer su mali izgledi da resorno ministarstvo prihvati wihove primedbe na Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih.
– Protesti su izgledni ako Vlada Srbije usvoji trenutni nacrt i sa wim iza|e pred Skupštinu, jer će u tom sluuju većina boraca dobiti samo legitimaciju koja može da im služi za pokazivawe ukućanima i ni za šta više – kaže za "Vesti" Ne|o Antonić, predsednik Skupštine Udružewa ratnih veterana srpske zemlje 1990-1999. Patriotski front i Skupštine Saveza ratnih veterana Srbije.
Suština primedbi boraca iz 90-ih jeste u tome da država predloženim zakonskim rešewima nastoji da što mawem broju nekadašwih boraca omogući da budu korisnici borakih i invalidskih prinadležnosti. Predlaga se ograniio samo na period od 1990 -1992. i 1999. što znai da status borca ne mogu dobiti gra|ani Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koji su sada državljani Republike Srbije. Jedna od zamerki je i ta što se umawuju već steena prava ratnim vojnim invalidima.
– Ratnim vojnim invalidima, koji su kategorizovani od pete do desete grupe, praktino se ukidaju prava. Osnovica za obraun wihovih novanih nadoknada se prema ovom predlogu umawuje za 80 posto – dodaje Antonić.
Udružewe boraca ratova od 1990. godine tako|e je nezadovoljno nacrtom zakona, posebno istiući da ponu|ene opcije ne rešavaju problem "lažnih invalida".
U Srbiji, kažu u ovom Udružewu, ima barem 30 odsto lažnih invalida rata, koji državu koštaju od 300 do 350 miliona dinara meseno. Oni se zalažu da se revizija statusa invalida rata mora uraditi u roku od jedne a ne u roku od pet godina, kako predvi|a Nacrt zakona.
– Umesto što smawuje plate i penzije, državi bi bilo bolje da uvede red u oblast socijalne zaštite i da zaustavi tu vrstu kriminala – istie sekretar Udružewa Aleksandar Dragišić.
^iwenica je da su nekadašwe patriote koji su se bespogovorno odazivali pozivu za mobilizaciju ili dobrovoljno pristupali borakim formacijama, od regularnih do paravojnih, sada društveno marginalizovani. Ali kakav odnos država ima prema ovim ljudima moglo bi za buduće generacije predstavljati upozorewe kako prolaze oni koji odbranu države i naroda smatraju svojom patriotskom dužnošću.
"Razmišljajte malo unapred, Srbija se nalazi u rovitom okružewu, vrlo brzo može doći do nekog sledećeg rata, sa ovakvim predlogom zakona u rat za dobrovoljce će se javljati jedino samoubice i oni koji će same sebe rawavati kako bi ih država sistemski rešila", upozoravaju u Udružewu boraca ratova od 1990.
Tek svaki deseti u zakonu
Koliko je ljudi zaobi|eno važećim propisima govori i podatak da je prema Zakonu o borakoj i invalidskoj zaštiti iz 1998. godine obuhvaćeno svega 43.272 osobe. U borakim udružewima, me|utim, kažu da je u posledwoj deceniji 20. veka bilo mobilisano oko pola miliona ljudi i postavljaju pitawe šta je sa wihovim nacionalnim priznawem dobijawa statusa borca?
Nezadovoljni
Vojvo|ani
Posebno su nezadovoljni ratni veterani sa podruja Vojvodine, koji nemaju olakšice kao što je to sluaj, recimo sa Beogra|anima koji komunalije plaćaju uz 50 odsto popusta ili sa veteranima iz toplikog okruga kojima je isplaćena razlika u dnevnicama. A i oni iz pokrajine i iz centralne Srbije borili su se na istim ratištima i pod istom zastavom.
Žuri im se zbog EU?
Predlaga, u ovom sluaju resorno Ministarstvo za rad, zapošljavawe, boraka i socijalna pitawa trebalo je do 27. decembra da se oglasi sa obaveštewem koje je primedbe zainteresovane strane prihvatilo i kako će izgledati konaan nacrt sa kojim će ići pred vladu. Procena je da bi već u januaru zakonski predlog mogao da se na|e po hitnom postupku u skupštinskoj proceduri. U borakim udružewima smatraju da se vladi žuri sa usvajawem zakona kako bi što pre poela sa otvarawem pregovarakih poglavlja u procesu pristupawa EU. Oblast kojom se reguliše pomenuti zakon deo je korpusa ljudskih prava.
Podeljeni u tri grupe
Po predloženom rešewu, borci su podeljeni u tri grupe. Prvu grupu ine oni koji su uestvovali 300 i više dana u ratu, drugu od 50 do 300 i treću do 50 dana.
– To je ura|eno kako bi samo jednom mawem delu boraca, uglavnom aktivnih vojnika koji su bili na odslužewu redovnog vojnog roka, bila obezbe|ena nematerijalna prava, a wih je oko 26.000. Najveći deo boraca, me|utim, bio je mobilisan na period do 45 dana – kaže Ne|o Antonić.
