– Rodila sam se sa željom da volim da pevam, nije bilo trenutka u kom sam odlučila da će to biti moje opredeljenje, jednostavno, muzika je živela u meni. Po maminoj priči, tek što sam prohodala stajala sam na šamlici i pevala. S obzirom na to da potičem iz vrlo siromašne porodice, mi nismo imali radio, ali su imale komšije, pod čijim prozorom sam često slušala muziku, čak i zimi naš je prozor bio otvoren da bih čula melodije – priseće se Zorica i priča kako je pevač Bora Spužič Kvaka olakšao put do zvezda.
– Išla sam sa njegovom ćerkom u školu i bio je jedini koji mi je pomogao u trenutku kada nisam imala ništa i ja mu to nisam zaboravila, a on, negde gore na nebu, to zna. Brinuo se najviše o mom stomaku, da ne budem gladna i odveo me u robnu kuću da kupim odeću, da mi ne bude hladno. Čuo me je da pevam, ali mislim da u tom trenutku nije verovao da mogu da izrastem u zvezdu kakva sam danas, priča pevačica.
– Kao devojčica, nastupala sam na raznim muzičkim takmičenjima i audicijama, ali nikada nisam pobedila. Tada su poznati bili u žiriju i samo sam htela da me čuju. Mnogi koji su tada pobedili nisu nikada uspeli da imaju karijeru poput moje, što ovi mladi trba da zapamte. Bog i detalj po kojem će te pamtiti su ključ za uspeh, otkriva Brunclikova, koja se rado seća momenta kada je postala popularna.
– Sa prvom pesmom sam napravila hit i svi su počeli da se raspituju o meni i otimaju za koga ću snimiti. U tom trenutku nisam razmišljala da li će to trajati, već sam uživala. Na sreću, sa manjim oscilacijama, moj uspeh traje 40 godina – kaže pevačica koja pored žala što joj pojedine pesme nisu ponuđene pre kolega, jedino kaje što nije držala jezik za zubima, jer joj, kako kaže, bio brži od pameti.
"I dalje postoji prijateljstvo sa Mirom Marković"
– Sve što sam rekla uvek je bilo na mestu, ali ljudi ne vole da čuju istinu, nisu voleli tada,
a ne vole ni sada. I to je najveća moja mana i problem. Danas kažem sebi: "Zorice, broj!", pa tako brojim u sebi, a zapravo hoću da puknem i na kraju opet kažem – iskrena je pevačica kojoj su mnogi zamerili što se javno deklarisala kao članica JUL-a.
– Mnogi političari su pokušali da me skrajnu. Zbog toga što sam u nekom trenutku bila nepodobna, nisam bila u epicentru kao neke moje kolege, ali evo 15 godina nisam u politici i još uvek sam zabranjena na RTS-u. Zanima me šta bih to mogla da pokvarim svojim pojavljivanjem i tražim od vas novinara odgovor, da ih pitate zašto sam na crnoj listi, pita se Zorica i ističe da joj je Mira Marković i dalje dobra prijateljica.
– Samo se meni zameralo što se družim sa njima, to što su se pojedini kasnije sa nekim predsednicima okumili to nikom ništa. I danas se čujem sa Mirom i ne kajem se što sam se javno deklarisala tada i rekla koju struju podržavam, jer ne nosim glavu samo za frizuru. Smatram da svako od nas ima građansku dužnost da doprinese da Srbije krene nabolje. Da nije bilo mog političkog zalaganja, pevači ne bi dobili profesiju. Ja sam se izborila da danas možemo da štrajkujemo i tražimo svoja prava – ističe Zorica.
– Nije lako biti trudna, udata, roditi četvoro dece i sve vreme biti popularna. Bilo je teških trenutaka, ali sam umela da izbalansiram, ovde zaškripi, na drugom mestu zakinem, pa dodam – otkriva Zorica formulu uspeha, i to da ne planira da još dugo da ide u penziju.
– Ne bih znala kud bih sa sobom, jer imam višak energije. Bina mi je kao terapija i trening, posle kog dođem kući ispuvana kao balon, srećna i zadovoljna, kaže Zorica.
