Ostavka visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Valentina Incka posle 12 godina na toj funkciji i imenovanje Kristijana Šmita, izazvalo je buru u BiH, ponovo suprotstavilo velike sile i potvrdilo da BiH nastavlja život kao protektorat.
Šmita su na predlog Nemačke imenovali ambasadori zemalja članica UO Saveta za sprovođenje mira (PIK) i dok je Ambasada Rusije u BiH protiv tog imenovanja, iz američkog Stejt departmenta stižu čestitke novom visokom predstavniku.
– Civilizacijska je sramota i licemerje da u srcu Evrope u 21. veku postoji država koja nije suverena i koja je protektorat, istakao je lider Demokratskog narodnog saveza Nenad Nešić, dodajući da je dobra vest da Valentin Incko odlazi, ali ne i to što u BiH dolazi novi visoki predstavnik.
– Loša je vest da neki smatraju kako su nam i posle 26 godina potrebne pelene OHR, tutorisanje i poništavanje demokratije usred Evrope, dajući jednom čoveku više moći od demokratski izabranih institucija – objasnio je predsednik DNS.
Nešić je istakao da je Incko bio nemi guverner, da je puštao poruke mržnje prema Srbima i doprinosio destabilizaciji društva odnosima sa političkim liderima koji na mržnji opstaju. On smatra da je Incko okretao glavu od suštine, platu zarađivao ponižavanjem Srba i produbio podele.
– Ako su iskreni u želji da postanemo članica EU, trebalo bi instituciju OHR da ukinu, a ne da joj maligni uticaj jačaju imenovanjem kadra iz veće evropske države. Sve dok je OHR ovde, jasno je da su nam zatvorena vrata EU. Ovom društvu potrebni su racionalni pristupi, prestanak negiranja prava srpskog naroda i rešavanje nagomilanih problema zbog kojih se ova zemlja prazni – ukazuje Nešić.
BiH se vraća u rano posleratno doba, a međunarodni predstavnici umesto saradnje zauzimaju stranu, prokomentarisao je predsednik Ujedinjene Srpske Nenad Stevandić.
– Kao što nema napretka bez konsenzusa naroda i entiteta, tako ga nema ni bez konsenzusa svih međunarodnih faktora, svih članova PIK, kao i potpisnica i garanta Dejtonskog sporazuma – naveo je Stevandić i dodao da je za dalji status RS kao subjekta koji odlučuje u BiH neophodan čvrst i jedinstven stav svih političkih subjekata iz Srpske bez obzira na međusobne razlike ili pripadnost poziciji i opoziciji.
Kristijan Šmit, koji stiže 1. avgusta, kaže da će osnova njegovog delovanja u BiH biti da radi u saglasnosti sa predstavnicima međunarodne zajednice, izabranim funkcionerima, građanima BiH i mladim ljudima.
– Najvažnije je da zemlju ispratimo na njenom izazovnom putu ka Evropi – rekao je Šmit za Nezavisne novine i zahvalio Incku na dosadašnjem angažovanju.
Inače, odluka o imenovanju je doneta bez Rusije, a ruska ambasada u BiH je saopštila da se ne slaže sa izborom za visokog predstavnika za BiH, jer odluku o tome mora i može da donese samo Savet bezbednosti UN. Rusi zbog toga pozivaju partnere da još jednom procene posledice nekonsenzusnih i nelegitimnih postupaka, koji bi “mogli imati destabilizirajući učinak na ionako tešku situaciju u BiH”.
SAD, sa druge strane, podržavaju izbor Šmita i zahvaljuju Incku na službi.
– Radujemo se nastavku partnerstva kako bi podržali primenu Dejtonskog mirovnog sporazuma – poručio je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.
Vrh Srpske za Dejton
U Banjaluci je održan sastanak predsednice i premijera RS sa liderima parlamentarnih stranaka vladajuće koalicije, a stav svih učesnika je da je način imenovanja novog visokog predstavnika apsolutno neusklađen sa onim što predviđa Dejtonski sporazum.
Podsećaju da je u sporazumu rečeno da strane potpisnice treba da utvrđuju predlog, a da se ta odluka potvrdi rezolucijom u Savetu bezbednosti UN. Iz vrha RS se čulo da neće priznati Šmita i da će on biti samo visoki predstavnik za Federaciju BiH. Najavljeno je da će vrh Srpske imati sastanak i sa opozicijom.
Težak zadatak
Kristijan Šmit (63) funkcioner je CSU i član Bundestaga od 1990. Bio je državni sekretar u Ministarstvu odbrane i ministar poljoprivrede, a kao potparol CSU za spoljnu i odbrambenu politiku, početkom 90-ih se bavio ratom u BiH i posledicama tog sukoba.
List “Špigl” podseća da samo Rusija nije glasala za Šmita i navodi da je on potreban da interveniše u događajima, donosi i ukida zakone i smenjuje sa funkcija. Pred njim, kažu, “nije lak zadatak” jer “BiH nije funkcionalna država”.
